ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ФРАНЦУСКА више не може да поднесе терет мигрантске кризе. Ову земљу, наиме, погодио је посве необичан феномен, да се, усред знатног смањења броја избеглица у Европи, на њеном тлу драстично повећава број захтева за азил! Разлог за то је - мисле у Паризу - француска хуманитарна дарежљивост. Са злоупотребом ове карактеристике председник Емануел Макрон сада жели да се обрачуна.

Према подацима Високог комесаријата за избеглице, уласци миграната на европско тло су у вртоглавом паду. У јеку избегличког прилива, у Европу је 2015. године ушло преко милион избеглица. Годину дана касније, било их је две трећине мање, а 2017. тек нешто преко 170.000. Прошле године избројано је само 43.694 миграната.

Многобројни су разлози за то. Ко је могао да оде, већ је отишао, владе на Западу су пооштриле услове пријема, појачана је контрола, а у многим земљама ова тема је подгрејала популизам.

Усред такве ситуације, број азиланата је у Француској експлодирао! Од 2014. до 2018. године је удвостручен. Прошле године регистровано је преко 120.000 захтева, што је било за више од 20 одсто више у односу на 2018, а само у првој половини ове године - 90.000.

Највише је Авганистанаца, а за њима одмах иду Албанци, и из Албаније и са Косова, затим житељи Грузије, Гвинеје и Обале Слоноваче. У првим редовима, дакле, нема оних за које се мислило да имају највише разлога за овакав потез, као што су, на пример, Сиријци или Ирачани.

У Паризу зато мисле да странци навиру у огромном броју јер их Француска највише штити. Због тога ће се у понедељак, у Скупштини, и за неколико дана, у среду, у Сенату, водити велика дебата о томе како да се ова француска привлачност смањи.

Лично је председник Емануел Маркон потегнуо баш тај аргумент. Ових дана је поручио да би Француска требало да "умањи атрактивност" да би могла да достојно прими све оне којима је потребан азил. Сличну поруку је послао и министар унутрашњих послова.

Једна од мера би могла да буде да се за азиланте из тзв. сигурних земаља за четвртину умањи помоћ од 6,8 евра, колико свакодневно добијају подносиоци захтева. Уопште, разматра се могућност смањења социјалних давања страницима, као и отежавање процедуре спајања породица.

ПРОЧИТАЈТЕ И:ДЕМОНСТРАНТИ У АТИНИ: Американци убице, Помпео иди кући (ФОТО)

Велика прича се повела и о државној медицинској заштити, која стоји на располагању свим странцима с боравком дужим од три месеца без регулисаног права боравка. Издаје се на годину, с могућношћу продужетка. Данас то право користи 330.000 људи, што државни буџет годишње оптерећује с близу милијарду евра. Тачније, 943 милиона.

Смишљен хумано, овај систем је показао своје лимите. Јака крајње десничарска опозиција истиче да многи у Француску долазе само да би се бесплатно лечили, па чак и да врше неке интервенције које нису од виталног значаја по здравље и живот. Хуманост је тако на испиту у земљи прихвата.


ИЗБАЦИВАЊЕ ОДБИЈЕНИХ ИЗ ЗЕМЉЕ

Пооштриће се и услови за стицање француског држављанства, а планирају се и убрзавање процеса за решавање захтева за азил и ојачање процедуре за избацивање оних којима је захтев одбијен.