Агенција УН за избеглице објавила је данас извештај "Путеви очајника" у којем износи најновије податке о броју избеглица који су до септембра стигли у Европу и апелује на европске земље да уложе више напора да заштите децу избеглице и мигранте и пруже им помоћ.


У извештају се наводи да је око 80.800 људи стигло у Европу преко Медитерана од јануара до септембра 2019.године, што је мање него у истом периоду 2018. године када је стигло 102.700 особа.


Више од четвртине оних који су дошли су деца, многа без пратње родитеља, наводи се у извештају.


"Европске земље морају интензивирати напоре да заштите децу избеглице и мигранте који су прешли не само тежак и опасан пут, већ се и по доласку у Европу суочавају са опасностима и недаћама, међу којима небезбедан смештај, погрешно евидентирање старости, одсуство адекватне неге", апеловао је УНХЦР.


Ова деца су можда избегла од сукоба, изгубила чланове породице, провела месеце, па и године далеко од куће, а нека од њих су преживела застрашујуће злостављање током пута. Но, њихова патња не престаје на граници,” рекла је Паскал Моро, директорка Бироа за Европу УНХЦР-а.


Широм Европе, деца без пратње се често смештају у велике центре у којима постоји минималан надзор чиме бивају изложена даљем злостављању, насиљу и психолошким притисцима што повећава опасност да наставе своје путовање или нестану, навела је она.


Како се наводи, већину оних који су дошли преко Медитерана ове године примила је Грчка- више него Шпанија, Италија, Малта и Кипар заједно.


До сада је више од 12.900 деце стигло у Грчку преко мора, укључујући и близу 2.100 деце без пратње или одвојене у путу, од којих су многи из Авганистана, Сирије и других земаља у којима владају сукоби и насиље.


Услови у претрпаним и нехигијенским центрима на Егејским острвима Грчке су изузетно забрињавајући, констатује се у извештају.


Грчке власти су најавиле да ће предузети мере да растерете центре и има позитивних модела добре праксе који се спроводе, укључујући и удомљавање у заједници.


Међутим, према подацима од краја септембра, већина деце без пратње у Грчкој и даље је боравила у неадекватном смештају.


Имајући у виду крајње ризичне услове с којима се суочавају, УНХЦР апелује на европске земље да отворе места за њихово пресељење као гест солидарности, те да убрзају трансфер деце која могу бити спојена са својим породицама.


Упркос бројним позитивним корацима усмереним на побољшање заштите широм Европе, у извештају се наглашава да су потребни додатни напори да би се решиле неке од препрека са којима се деца суочавају.


Неке од препорука извештаја су позив европским земљама да хитно обуставе праксу имиграционог притвора за децу, именују обучене старатеље или социјалне раднике и да обезбеде образовање деце избеглица и миграната.


Широм Европе постоје проблеми везани за утврђивање годишта деце, па извештај позива на коришћење холистичких и мултидисциплинарних метода процене старости.


У Србији су државни органи, уз помоћ УНХЦР-а, значајно поправили положај непраћене деце захваљујући успостављању система старатељства.


На основу пројекта који је осмислила Агенција УН за избеглице а који је тестиран 2018. године, формирана је база обучених старатеља чији се рад прати а који ће постати део националног система 2020.године.


Прочитајте још: УНХЦР: За 12 месеци 1.500 избегличких породица добило решење


Према подацима с краја септембра, пројекат је обезбедио старатеље за 995 деце без пратње или одвојене у путу. Уз то, приступ ове деце основном и средњем образовању осигуран је трећи пут заредом.


Предузимајући интервенције наведене у овом извештају, земље ће моћи да повећају степен заштите деце у покрету и бити спремније да одлуче како задовољити њихов најбољи интерес, што могу бити и решења ван Европе.