БРОЈ блокираних рачуна пословних субјеката у БиХ у односу на крај 2016. године скочио је за забрињавајућих 103 посто! Међу пословним субјектима чији су рачуни блокирани су привредна предузећа, здравствене организације, субјекти који се баве услужним делатностима, те разне агенције, задруге и удружења, подаци су Централне банке БиХ.

Тачније, у БиХ су тренутно блокирана 75.253 рачуна пословних субјеката, при чему 64.094 фирме имају блокиран бар један рачун. На списку блокираних рачуна налазе се и 54 која припадају политичким странкама, док је у банкама блокиране рачуне имало 28 странака и једна коалиција.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БиХ у 2018. годину улази без усвојеног буџета

- Мислим да је ту много рачуна који припадају удружењима грађана. Чињеница је да имамо и много политичких странака. Необично би било да их има "само" 60 а да је блокирано 54. Ово и не чуди с обзиром на то да имамо и мноштво "комби" странака. У БиХ је лакше организовати странку него фирму, тако да ово и не треба да чуди. Имамо и парадокс да се повећава број запослених а расте број блокираних рачуна. То значи да расте број запослених у јавној управи, а да се изгледа "гледа кроз прсте" великим дужницима који би требало да буду блокирани - изјавио је члан Удружења економиста РС Милош Грујић.

Најновија анализа Централне банке показатељ је колико је тешко стање пословног окружења и пословне климе у Српској, односно БиХ.

- Те фирме које имају блокиране рачуне не представљају проблем само себи него и свим онима у ланцу са којима раде. Многи од тих рачуна, нажалост, никада неће бити одблокирани и те фирме уопште више не раде. Не могу да покрену ни стечајни поступак јер је то поприлично скупо. У односу на регион ми смо лошији ако узмемо у обзир број регистрованих фирми у односу на број блокираних рачуна - рекао је економиста Предраг Дудуковић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Привреда на коленима, а новац на књижицама


СМАЊИТИ НАМЕТЕ

КАКО би се ситуација поправила неопходно је више претпоставки а то су, према речима Предрага Дудуковића, боља политичка ситуација, смањење растерећења привреде стопом пореза и доприноса и укидање или смањење одређених парафискалних намета којих има преко 200, а на нивоу РС преко 300. Такође, додаје он, потребно је смањити административне баријере и поједноставити процедуру у пословању.