ЖЕЛЕЗНИЧКИ саобраћај између Црне Горе и Србије већ три дана је у прекиду, а како су казали из Железничког превоза Црне Горе тачан узрок се још увек не зна, већ ту информацију очекују од колега из Србије. Како су додали, према засад непотврђеним информацијама, до вишедневног прекида саобраћаја на прузи Београд - Бар, дошло је због замашћења пруге на спорној деоници, па се путници од Ужица до Бијелог Поља превозе аутобусима. Међутим, ово је само један у низу проблема са којима се путници сусрећу када је реч о железничком превозу. Неретко се дешава да дође до кварова због којих се путовања одуже, а возови касне. Све то догађа се упркос томе што држава већ деценију “сипа” милионе евра у железницу, која константно бележи губитке.

Према подацима НВО “Центар за железничка истраживања”, само у октобру возови који су саобраћали на релацији Црна Гора - Србија су у просеку каснили 17,5 минута. Од тога се, према истим подацима, на терет Железнице Србије ставља 11 минута, док је 6,5 одговорност црногорског превозника.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
СЛУЧАЈ “ДРЖАВНИ УДАР”: Бранка Милић из суда побегла у амбасаду Србије у Подгорици

- Узимајући у обзир одстојање које прођу возови у Црној Гори, јасно је да се не можемо похвалити. У односу на дужину црногорске пруге, већа кашњења су забележена код нас - казао је оснивач те НВО Милисав Драгојевић, за “Новости”.

Он је додао и да је у првих девет месеци текуће године сваки воз у просеку каснио чак 17 минута. Према речима Драгојевића, одговорност за кашњења у највећој мери отпада на Железничку инфраструктуру и то 60 одсто, на Железнички превоз се односи одговорност од 15 одсто, неуклањање кварова на време утиче на кашњење возова у 10 одсто случајева, док одговорност за кашњење у проценту од 16 одсто сноси гранична служба - царине и полиције.

- Главни узрок за овакво стање у железничком превозу јесте инфраструктура - сматра Драгојевић. - Ситуација је иста и код нас и у Србији. Реконструкцију пруге неопходно је радити сваких 20 година, што није био случај. Најважније у свему томе је што последице сносе путници, плате карту, очекују да ће стићи до жељене дестинације на време, али се то ретко деси.

Милисав Драгојевић

Када је реч о безбедности, он верује да је ситуација сада боља у односу на неки раније период, када су се, према његовим речима, прописи потпуно игнорисали. Како тврди, сада су отправници возова, машиновође и друга лица која учествују у железничком саобраћају много опрезнији и воде више рачуна.

Споран моменат у пословању железнице је, према његовим тврдњама и то што је некада јединствено предузеће Железница Црне Горе подељено на четири предузећа, па свако од њих функционише за себе и води различиту политику. У таквим околностима, каже Драгојевић, ниједна од њих не води бригу о томе шта се дешава у другој, издаци су увећани за четири пута, држава идваја велике своте новца како би помогла железничке компаније, а нико не контролише та средства.


УЛОЖЕНИ МИЛИОНИ

САМО за два железничка предузећа у протеклих десет година грађани су кроз државни буџет уложили читавих 242,1 милион. Влада је у железничким предузећима извршила докапитализације по основу дугова у укупном износу од 153,9 милиона, док је по основу субвенција за одржавање железничке инфраструктуре и превоза уложила још најмање 88,2 милиона евра. Осим тога, ребаланс буџета Влада је усвојила крајем прошле године како би се покрили дугови Железничког превоза и Монтенегро ерлајнза у укупном износу од 6,5 милиона.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Писта за НАТО у Никшићу?

ПОСЛОВАЊЕ ЧЕТИРИ ПРЕДУЗЕЋА

КАДА је реч о пословању четири предузећа железнице, према финансијским извештајима са Монтенегроберзе, већина је остварила лошији резултат него 2017. Биланс успеха поправила је само Железничка инфраструктура. Остала три предузећа пословала су са минусом - АД Монтекарго за првих девет месеци изгубио је чак 1,43 милиона евра, Одржавање железничких возних средстава и Железнички превоз су трећи квартал завршили са минусом од 519 милиона, односно 935.400 евра.