ОПЕТ су гласни љубитељи животиња из НВО сектора, као и волонтери, али и они бројнији са друштвених мрежа, који тврде да су услови живота паса у азилу на Пустом лисцу код Никшића крајње нехумани, и да се у тој недођији одвија права драма. Једна од волонтерки за заштиту животиња Сандра Кривокапић каже да је поменути азил више казамат за псе него кутак где би те животиње требало да нађу уточиште.

- Оно што сам тамо затекла је хорор. Два пута сам обилазила азил и видела гладне и жедне псе, неке у ланцима и фекалијама. Успела сам до њих да дођем тако што сам се провукла кроз једну од више рупа на жичаној огради. Све је запуштено док несрећне животиње пате. У азилу или његовој близини нема ветеринарске амбуланте, што је морао бити услов да се он отвори - каже, за "Новости", Кривокапићева.

ПРОЧИТАЈТЕ И: БОРБЕ ПАСА У ЦРНОЈ ГОРИ: Институције жмуре на страдање животиња

Она додаје да су о овом сазнали донатори који шаљу новац како би услови за њихов боравак били пристојни.

- Чула сам да их хране сувим хлебом и гранулама, и то оним јефтиним. Увек када бих дошла, њихове чиније би биле празне - огорчена је Кривокапићева. - За Нову годину им је стигла слама којом је прекривен бетон, али сам сада затекла само њене остатке. На великој хладноћи несрећне животиње леже на бетону и смрзавају се. Захваљујући донаторима недавно је једна оболела шарпланинка удомљена у пансиону у Даниловграду, где ће јој бити омогућено двомесечно лечење и опоравак. Овим животињама се мора помоћи или ће нестати. Дешавало се пре две године, веровали или не, да су пси јели једни друге!

Фото С.Кривокапић


О проблемима у никшићком азилу чуло се и до Америке. Невенка Кнежевић, донатор из Калифорније, каже да је у сталном контакту са Сандром Кривокапић и другим волонтерима.

- Запањена сам оним што сам чула. Једна сам од многих донатора који помажу азилу у Никшићу, како бих колико-толико помогла да услови за боравак паса буду адекватни. Сада када сам ово чула размислићу да ли уопште више да помажем - каже, за "Новости", Кнежевићева.

ФЕКАЛИЈЕ Радник чисти псећи бокс,Фото С.Кривокапић

Азил за се псе, који се налази двадесет километара од Никшића, усељен је средином новембра 2015. године и према ономе што су најављивали челници општине, он је требало да постане сигурно уточиште за псе луталице. У међувремену, у помоћ је прискочила једна енглеска организација која је купила два резервоара за воду и хидрофор и донирала тридесетак кућица за псе. Међутим, након тога уследила су врло честа аларамантна упозорења волонтера да је Пусти лисац постао "Аушвиц за псе"!

Фото С.Кривокапић

НИЈЕ СВЕ ЦРНО

УПРАВНИК азила Славко Кривокапић каже, за "Новости", да није овлашћен да даје било какве изјаве о дешавањима у азилу. Управо је он пре неколико година дао локалној самоуправи део свог имања на коме је подигнут смештај за псе. У Општини Никшић незванично су нам саопштили да у азилу ипак није све тако црно, да се запослени труде колико могу да побољшају услове живота псима, који, како уверавају, нису гладни.