СКОПЉЕ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА


На обележавању 20. годишњице агресије НАТО пакта на СР Југославију, Србију и Црну Гору, у Центру Спона у Скопљу, синоћ су изасланик Министарства одбране Републике Србије у Северној Македонији (РСМ), потпуковник Александар Крачковић и историчар Милош Стојковић, речју и сликом документовано подсетили на историјске трагове бестијалног напада најразвијенијих земаља Запада чије последице у продуженом злочину још увек трају.


Прочитајте још: "НОВОСТИ" СА СУПРУГОМ ХЕРОЈА СА ПАШТРИКА: Дао би и последњу кап крви за отаџбину


Учеснике скупа у Спони, међу којима су били и амбасадор Србије у Скопљу, Душанка Дивјак Томић са сарадницима, представници српских асоцијација у РСМ, привредници, културни и јавни радници, новинари, ретроспективом догађаја из те трагичне 1999. Стојковић је из личних искустава емотивно подсетио на сва искушења српског народа под налетом НАТО машинерије.


Страдања Србије су многобројна кроз историју, а изазови њеној безбедности увек су били бројни, због сложеног положаја земље смештене у срцу Балкана, где се срећу „тектонске плоче“ Истока и Запада, указао је на почетку обраћања Крачковић. Србија је много пута рушена и обнављана, губила оно најдрагоценије, своју младост, материјалне и културне вредности које је мукотрпно изградила.


Прочитајте још: ДЕМИНЕР ВОЈСКЕ СРЈ: Још се борим против бомби


Подсетивши на почетак НАТО бомбардовања пре две деценије, Крачковић је указао да је за „Србију то био општеодбрамбени рат у коме је сваки грађанин нашао улогу и место како би заштитио не „режим“ већ кућни праг и своје најближе“. Нико се није штедео да, оним што зна и може, допринесе одбрани отаџбине. Грађани Србије, за које се сматра да су често и око многих питања несложни, сложили су се око једног – бранити и одбранити!

- Тај рат био је такође експериментални и хибридни, како је подсетио Крачковић, свим средствима, како је ишао према крају, све више је био усмерен на цивилне циљеве и инфраструктуру. У њему је страдало 2 500 грађана, рањено 12 500, од чега 79 деце. Уништено је 25 000 објеката, 470 километара путева, 44 моста, 14 аеродрома, али тиме се листа не завршава - нижу се школе, болнице, вртићи… На циљеве у Србији је испаљено 1 300 крстарећих ракета и бачено 37 000 бомби. Београд, Ниш, Нови Сад, Алексинац, Сурдулица, Куршумлија, али и готово сва остала насеља, били су стратишта на којима су припадници ОС и грађани изгубили животе. Од првих линија одбране, неба изнад Србије, Кошара, до амбасаде Кине, циљеви су бирани на начин да се униште ресурси одбране и морал становништва.



Сукоби су завршени споразумима и дипломатијом, оном истом дипломатијом којом су четири месеца пре тога у Рамбујеу Југославији постављени понижавајући услови. Као и увек тамо где је требало да буду и спречени.


Двадесет година након бомбардовања Србије, како је указано и на обележавању тог трагичног датума у Спони, проблем са Косовом и Метохијом није решен. Поново су на сцени несугласице, анимозитети, ограничавање или забране промета роба и људи, политички ставови које је немогуће приближити. Данас, након двадесет година стабилност и мир на Балкану не изгледају много ближи него пре бомбардовања, оценио је Крачковић.


Једина разлика је огроман број избеглица, огромна материјална разарања и веће неповерење између народа. Коначан суд о улози југословенске војске и српског народа у грађанским ратовима даће историја, наде су, у разумном року. Србија је међу првима пружила руку помирења и изразила жаљење за невине цивилне жртве на свим територијама где су се одвијали сукоби током грађанског рата услед распада СФРЈ, али такође очекује извињења и више правде због злочина над српским народом, невиним жртвама, због протеривања становништва и уништавања материјалних добара.

Србија поштује своје страдале, данас их се са пијететом сећа и увек ће се сећати.


- Поштујемо и туђе жртве и међу првима смо пружили руку помирења свим актерима у региону. Посебну пошту одајемо припадницима оружаних снага који су својом храброшћу, креативношћу и постојаношћу сачували традиционалне вредности српске војске у одбрани земље. Србија данас настоји да своје оружане снаге уврсти у ред модерних, савремених оружаних сила у свету, добро обучених и опремљених. Војна неутралност Србије је опредељење које је исход тешких искустава са којима је била суочена држава Србија и њен народ крајем 20. века и која у нестабилним међународним околностима треба да обезбеди сарадњу, како са државама у региону, тако и на ширем међународном плану. Непријатеље не желимо, а пријатеље пажљиво бирамо и са задовољством констатујемо да их имамо све више, не само у Европи, већ и на другим континентима, закључио је Крaчковић.