ЈУСОВАЧА". Злогласни затвор од око три хиљаде метара квадратних који од настанка па до "нестанка" није мењао намену. Смештен је у подгоричком насељу Драч, а име "Јусовача" добио је у 19. веку по Јусуфу Мучину Крнићу званом Јусуф-бег, који је као заповедник полицијске станице омогућио да се тамница прошири и догради. После Јусове смрти, његови потомци су продали затвор тадашњим властима за 150 наполеона, а потом га претворили у Казнени завод за робијање политичких затвореника. Данас је то руина која прети да се цела обурда.

У "Јусовачи" одавно нема робијаша, осуђеника, али она памти многе трагедије, ужасне судбине људи и целих породица, мучења. Сваки њен камен натопљен је људском крвљу или сузом.

ТОКОМ турске владавине, у њој су тамничени највиђени Црногорци и из ње одлазили на губилишта, да би у 20. веку постала "дом" за политичке противнике књаза и краља Николе I Петровића, па за присталице Народне странке - клубаша, студената, заговорника и уједињења са Србијом, да би коју годину касније постала место за присталице одбеглог краља Николе, федералисте, антифашисте. Комунисти су га након Другог светског рата назвали "школом слободе". Трајао је он и у њихово време, негде до краја седамдесетих.

- Цео век пролазим поред овог казамата у коме су животом платили многи часни људи. Још ми у ушима одзвањају јауци који су се чули из злогласне тамнице - прича, за "Новости", војвода Милета Павићевић, који стотинак метара даље станује. - Иза ових решетака мучени су Лазар Сочица, витез православља Веселин Шијаковић, као и Вуко Караџић, отац Радованов, који данас тамничи у хашком казамату. Мој стриц Вељко овде је робовао 15 година, и то само због антикомунистичке идеологије. Био је за краља, Равногорски покрет, одан вери православној, уосталом, као и цела моја фамилија. Стављани су на најтеже муке, не би ли их преваспитали, али у томе нису успевали. Као и свуда, па и у овом затвору било је часних људи који су радили. Помињу се и данас имена Милована Гарића и Блажа Јанковића.

Наш саговорник подсећа на један догађај који се одиграо у турској Подгорици.

Обрушени делови некадашњег злогласног затвора


- Јусо је многе породице у црно завио. На мегдан га је звао и војвода Марко Миљанов, коме није било тешко да на коња дође са Медуна у Подгорицу, али се Турчин није смео појавити гласовитом јунаку. Хтео је Марко да се на витешки начин обрачуна са њим, али му се није дало. Међутим, то је пошло за руком његовом рођаку Перу Ивановом Поповићу, који га је убио из пушке на пазариште, где се сада налази Погребно предузеће у центру Подгорице. Било је то 7. октобра 1874. године. Тај догађај озлоједио је подгоричке Турке, који су направили сурову одмазду над Црногорцима.


РЕПОРТЕР "Новости" уверио се у језиво здање некадашњег затвора које пропада наочиглед Подгоричана. Срушени кров, оронуле затворске зидине, осматрачнице и ћелије, смрад, смеће, пси луталице, само су део сабласног призора, посебно ноћу. У горњем делу затвора налазиле су ћелије, у које је могло да стане и до стотину затвореника, а у доњем самице без прозора површине шест квадрата.


Прочитајте још: Бијелом Пољу обећани затвор у - Мојковцу

- Најавили су ови што воде град да ће "Јусовачу" поправити. Можда је врате у првобитну функцију јер су нам затвори постали тесни. Посебно недостају за политичке неистомишљенике и нас који баштинимо равногорску идеологију - каже саркастично Павићевић. - "Школу слободе", како су "Јусовачу" звали комунисти, мораће још неко да прође.


ЈУСУФ

Јусуф Мучин Крнић је био моћан човек. Имао је велике поседе у Подгорици и велики број стоке. И управо је Перо Иванов, који му је дошао главе, био код њега чобанин. Јусо је био снабдевач хране за војску, а када је убијен у 63. години обављао је посао полицијског и војног заповедника за Подгорицу.