МИСЛИО сам да је пресуда Вишег суда у Подгорици, донесена после вишегодишњег суђења, само још једна у низу погрешних. Међутим, после пресуде Врховног суда Црне Горе, свестан сам да нема правде за породице жртава НАТО бомбардовања Мурина. НАТО ми је убио оца, а сада га је држава поново убила.

Овако, за "Новости", коментарише пресуду Врховног суда Црне Горе пензионисани просветни радник Љубомир Љубо Коматина, чијег су оца Манојла Мана, такође некадашњег просветног радника, 30. априла раскомадале НАТО ракете надомак старог каменог моста у Мурину, заједно са још пет особа, од којих су троје били деца.

Наиме, Врховни суд је после силних суђења и пресуда, у поступку ревизије казао да породица Манојла Коматине мора држави Црној Гори да врати 69.000 евра добијених на име одштете за душевне болове и неколико хиљада евра камате на име судских трошкова.

Тужени у овом предмету су били држава Црна Гора, МУП, Министарство одбране и Управа полиције.

Прочитајте још - Добили одштету за убијеног оца, сада морају да је врате!

- Врховни суд је, доносећи овакву одлуку, унапред осујетио намеру осталих породица чији су најближи чланови, међу којима су и деца, жртве злочина у Мурину, да туже државу и добију накнаде - каже, за "Новости", правни заступник породице Коматина, адвокат из Рожаја Велија Мурић. - Држава Црна Гора је по Уставу дужна да штити животе и имовину грађана, а зашто у овом случају није успела, питање је за себе, али је то не ослобађа одговорности да надокнади штету. Систем самозаштите је у овом случају заказао, тако да грађани, као што је био случај у неким другим догађајима, нису благовремено обавештени о прелетима и циљевима НАТО-а, иако је тада главнокомандујући Весли Кларк јавно потврдио да су сви прелети и сви циљеви јавно најављивани, како би се избегле људске жртве.

Бранислав Оташевић


Љубомир Коматина сматра да постоје два разлога за овакву пресуду.

- Први је жеља да избегну исплату одштете другим породицама жртава, а други је политички притисак - тврди Љубомир, који, како каже, и данас сања своје ученике раскомадане НАТО пројектилима.

- Слично су прошле и остале породице које су захтевала одштету од државе - каже Мурић. - Добиле су спор пред Основним судом у Подгорици, али Виши суд, сходно одлуци Врховног суда, поништавао је те одлуке. Онако, по инерцији.

Сећање на жртве у Мурину

Прочитајте још - Вређа жалба државе

Адвокат Мурић се пита зашто су грађани Мурина препуштени обесним НАТО пилотима и нису упозорени на њихов долазак, као што је чињено приликом сваког најављивања прелета Подгорице, Берана или пак Плава, који је најближи Мурину, где су грађани на прописани начин узбуњивани сиренама, како би се склонили.

- Ко може платити родитељима раскомадану децу? - пита се председник МЗ Мурино Бранислав Оташевић. - Уместо да признају да су грешни, да замоле за опроштај грађане Мурина, да се извине за трагедију којој су кумовали и да кажу да нису испунили ниједно од обећања датих мештанима у вези са обновом, они од жртава траже паре. Безочно, нема шта.

Јулијана Брудар, Мирослав Кнежевић и Оливера Максимовић

НАСТРАДАЛИ У БОМБАРДОВАЊУ

У првом од неколико бомбардовања моста у Мурину, погинули су Мирослав Кнежевић (14), Оливера Максимовић (13) и њена сестра Јулија Брудар, обе из Приштине, Вукић Вулетић (46), Милка Кочановић (69) и Манојло Коматина (72). Рањени су Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велике, Славко Мирковић из Грачанице, Данило Јокић из Велике, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине и Васко Чејовић из Берана.

Велија Мурић