- Од 14. маја, када је мој син пао у набујали Мрачајски поток испред куће, за мене и моју породицу живот је стао - каже Амел Мешељевић из Беговог Хана, отац шестогодишњег дечака Ибрахима, који је пре три месеца упао у набујали поток и нестао без трага.

Амел је први пут пристао да говори за неки медиј и за "Дневни аваз" открио пакао кроз који Мешељевићи пролазе.

Кобног дана је шестогодишњи дечак Ибрахим, возећи бицикл, пао с мостића испред породичне куће у набујали Мрачајски поток, откад му се губи сваки траг.

Док брише горке, мушке, очеве сузе с очију, каже да нико не може да разуме огромну бол коју преживљавају из дана у дан. Разочарани су што се више не трага за дечаком. Све се, тврди, свело на телефонски контакт с Цивилном заштитом Жепче, док други константно налазе оправдања зашто не роне и не траже дечака.

- Час је, као, вода мутна, час плитка. Да је то син неког јаког у држави, све би било другачије. Али, не одустајем. Идем, тражим га, сам, сваки дан. Помогну и рођаци, лакше буде кад су ту. Нико не зна како ми је, ходам реком и тражим сина у дубинама воде, надам се угледаћу га, избациће га вода, али још га нема – говори Амел.

Тешко му је, каже, да говори о кобном 14. мају, када је остао без сина. Како није могао гледати у стари мост, који га је свакодневно подсећао на Ибрахима, пре пет дана саградио је нови.

- Нисам више могао, одлучио сам да направим нови мост. Већину сам урадио сам, нешто су помогли пријатељи. Плакао сам и правио мост. Где год се окренем, све ме подсећа на мог Ибрахима, само њега нема – јецајући говори отац.

НЕ ОДУСТАЈЕ

Мешељевићи тренутно живе за тренутак да се сви укључе у потрагу, која би, уз Божију помоћ, дала конкретне резултате.



- Да се потрага наставила и даље као што је то било на почетку, верујем да би до сада било резултата. Има делова где је вода дубока, има вирова, ту ми не можемо, могу само рониоци. Али, нико неће. Родио бих се поново када би нашли мога сина – каже Амел, који поручује да никада неће одустати од потраге и наде да ће једнога дана пронаћи сина, обавити џеназу и укоп и знати где је.

МЛАЂИ СИН СПОМИЊЕ БРАТА

Мешељевићи имају и сина Демира, који је прекјуче прославио свој четврти рођендан.

- Свима је то био претежак дан. Навикао је на брата. Често га спомиње, пита за њега. Буде му и досадно, навикао је на њега. Посебно је тешко јер је он све гледао шта се десило кобног дана и често то препричава. Био је пет метара од њега. Хоће срце да ми пукне када се вратим из потраге и пита ме јесам ли га нашао – говори Мешељевић, док грли свога сина испред породичне куће, а сузе не може да заустави.