Јосип и Андро Макјанић, братићи Андреја Пленковића, правоснажном пресудом сплитског Жупанијског суда већ су остали без стана у Старом Граду на Хвару који су, према мишљењу судија, бесправно одузели породици Вуличевић из Београда, када им је из Уставног суда стигао не баш уобичајени спас у задњи час.

У јануару ове године веће Уставног суда за одлучивање о уставним тужбама под председањем Ингрид Античевић Мариновић привремено је одложио извршење правоснажне пресуде јер су Јосип и његов брат Андро поднели уставну тужбу. Уставни суд је сматрао да би евентуално спровођење правоснажне пресуде узроковала штету, па је одложио до решења уставне тужбе.

За 90-огодишњу Љиљану Вуличевић ваљда не може наступити штета. Кад је чекала досад, може још чекати, нелогични је став Уставног суда.

Осим тога, адвокат Макјанића Иван Шурјан покренуо је и ревизију пресуде на Врховном суду тако да је њена правоснажност данас, како се то често и популарно каже, мртво слово на папиру. "Мртвије" не може бити.

У корист Пленковићевих братића на суду сведочио и Пленковићев отац

О Јосипу Макјанићу медији у Хрватској писали су неколико пута: недавно, када је запослен у Хрватским цестама и раније, када је као грађевински инспектор правоснажно осуђен због примања мита. Његова и Андрина мајка Ањушка је сестра Марија Пленковића, премијеровог оца, једног од сведока у овом поступку. Пленковић је свједочио у корист Макјанића, али суд је одлучио другачије. Али, само до Уставног суда који је закључио да судска одлука треба сачекати још неко време. Иначе, Јосип живи на Хвару, где је и спорни стан - у породичној кући Макјанића, док је Андро настањен у Ријеци.

Спор Макјанића и Вуличевића типична је хрватска правосудна ујдурма дуга двадесетак година. Сплитски Жупанијски суд коначно је у јуну прошле године правоснажно утврдио да је данас 90-огодишња Љиљана Вуличевић власница стана у кући у Старом Граду за који Макјанић, а и Пленковић старији, тврде да припада њиховој породици. Вуличевић је своје право доказивала на разне начине - од купопродајног уговора који су она и покојни супруг Радојко потписали у јулу 1986. године с Јосиповим и Андриним покојним оцем, такође Јосипом Макјанићем, преко потврда о плаћању пореза, писама размењиваних с покојним Макјанићем, до потврда о новцу који су слали Макјанићима за плаћање режија...
Пленковићев отац тврдио да се иза купопродајног уговора крије позајмица новца

Макјанићи, а и Пленковић, тврде, да се Вуличевића уопште не сећају, да су кроз кућу пролазили бројни гости, па можда и они, а да је уговор с Љиљаном и њеним покојним супругом био фиктиван, како је тврдио премијеров отац Марио. Према његовим речима, нико у породици није знао за уговор с Вуличевићима, односно кућа 1986. године није била ни довршена - иако тврди и да су је Макјанићи изнајмљивали туристима.

Коначно, Пленковић је закључио да се иза тобожњег купопродајног уговора крије позајмица новца уз камату, "а тај уговор да би био као осигурање". Марију Пленковићу новинари Индеx.хр су послали мејл, на који им још није одговорио.

Било је у дугом судском поступку и другачијих сведочења. Према једноме, пријатељ Вуличевића из Корчуле дошао је 1994. године код млађег Јосипа Макјанића - старији је већ преминуо - који га је лепо примио и обећао да ће чувати стан, па му је пријатељ дао кључ. Већ 1996. године, друга песма. На Хвар стижу Љиљанини рођаци из Загреба и затичу Јосипову супругу која "није хтела да их пусти даље од улаза у двориште, била је врло нељубазна, те говорила да се њен супруг бори за Хрватску, а они помажу Србима".

Коју годину касније Вуличевићи покрећу судски поступак. До данас није окончан.

Власница стана Љиљана Вуличевић: Чекају да умрем

Љиљана Вуличевић од 2000. године живи у Канади код сина. Била је професорка у београдској класичној гимназији и на Филозофском факултету, а у пензији је од 1998. године. Покојни супруг био је директор Пхилипса за Југославију, пре тога радио је на електрификацији железничких пруга. Умро је 1990. године. На питања одговара концентрисано, добро памти многе детаље.

- Они чекају да ја умрем - почиње Љиљана своју причу освртом на бескрајан судски поступак.

- Чуди ме да хрватски правни систем себи може да допусти да после свих одуговлачења овако једноставан случај стигне до Уставног суда. Како сам ја то нарушила хрватски Устав? Куповином стана од 43 квадрата? Обраћала сам се и хрватским председницима, јер је предмет годинама лежао по фиокама и сваки пут сам добијала пристојан одговор да идем редовним судским путем, што сам и чинила - прича Вуличевић па се враћа у прошлост.

- До стана смо дошли случајно. Мој муж је нашао оглас у новинама, а моји су родитељи имали кућу поред Будве. Продали су је, поделили новац, пола је добио брат, пола ја. Муж и ја хтели смо кућу у Хрватској, волимо ту обалу, кристално чисто и бистро море. Кад смо нашли оглас, отишли смо на Хвар и купили стан од Јосипа Макјанића, платили га, оверили уговор, платили порез, пријавили стан општини - присећа се Љиљана.

А стан су Макјанићи продали, сведочи Љиљана, јер им је понестало новца за изградњу куће.

Када је довршен, у њему су провели свега два лета. Већ 1989. године супруг јој се разболео, следеће године умире, почиње рат.

- Више никад нисмо отишли на тај Хвар.

Према Љиљаниним речима, између њих и Макјанића развио се пријатељски однос, чак су покојног Јосипа и угостили у Београду. Но ствари су касније кренуле у другом смеру. Вуличевић је након правоснажне пресуде чак успела и да се укњижи као сувласница, али онда је стигао Уставни суд... И сада опет чека.

Проблематичан одговор Уставног суда РХ

Што је рекао Уставни суд о овоме?

- Чланком 67. Уставног закона о Уставном суду РХ прописано је да уставна тужба, у правилу, не спречава примену оспореног акта. Но, на предлог подноситеља уставне тужбе, Уставни суд може да одложи извршење до доношења одлуке ако би извршење проузроковало подноситељу уставне тужбе штету која би се тешко могла поправити, а одлагање није супротно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела некоме већа штета - започињу мејл уставне судије. Према њихову мишљењу, дакле, 90-годишња Љиљана Вуличевић може још да чека, али би спровођењем извршења за премијеровог рођака, брата од тетке, настала штета "која би се тешко могла поправити".

Уставни суд се силно брине за штету који би могли да претрпе Пленковићеви рођаци.

Да су "у конкретном случају" донели решење о привременом одлагање извршења, јер је један премијеров рођак пензионер са нешто више од 2.000 куна месечних примања (око 32.000 динара), други је незапослен, а према правоснажној пресуди су били дужни да исплате мало више од 256.000 куна (око 4.080.000 динара) "са законском затезном каматом од 10. јануара 2004. године".

Уставни суд, надаље, након 21 године судовања луцидно је запазио како је реч о "правно сложенијем предмету", да му је "за одлучивање о наводима уставне тужбе о повреди уставних права потребан спис предмета, јер се без њега неће моћи мериторно одлучити о наводима уставне тужбе, а спис се налази код Врховног суда те у овом степену разматрања у уставносудском поступку није могуће искључити настанак штете за подноситеље, ако би био покренут поступак извршења оспорених пресуда".

Другим речима, Уставни суд сматра да би већу штету претрпели Макјанићи кад би дошло до извршења пресуде, него Љиљана Вуличевић кад јој се поручује да још чека.

Уставне судије наводе како им "нису познати подаци да је подноситељ уставне тужбе рођак премијера, нити да је у поступку сведочио премијеров отац, нити би те околности, да су и биле познате Уставном суду, утицале на одлучивање Уставног суда о предлогу за одлагање извршења, нити ће утицати на одлучивање о самој уставној тужби" реченица је којом Уставни суд брани своју независност од лидера парламентарне већине која је бирала његове судије.

Премијеров кабинет покушава да оправда Пленковића

Из Пленковићевог кабинета новинари Индеx.хр су добили кратку информацију како се "ради о приватним стварима господина Макјанића које немају никакве везе с председником Владе".

Јавили су се и Ивану Шурјану, адвокату породице Макјанић. Одговорио им је мејлом у чијем их је уводу подсетио да су актери поступка били с једне стране брачни пар Вуличевић, а с друге Јосип и Андро, те њихова покојна мајка Ањушка, рођена Пленковић, "која је и учсетвовала до своје смрти у овој парници", док је њен супруг Јосип умро пре.