МАЛО је градова данас у нашем региону у којима једна књижевна, превасходно песничка манифестација, може рачунати на онај ниво ентузијазма какав срећемо сваког септембра у Бијелом Пољу.

Овако је, можда на најбољи начин, градоначелник Петар Смоловићописао "септембарску грозницу", коју Бјелопољци увек жељно ишчекују месецима, радујући се сусрету са песницима пристиглим са разних географских и песничких меридијана, који се у град Мирослављевог јеванђеља, Миодрага Булета Булатовића, Ћамила Сијарића, Авда Међедовића, "сјате" у част за тегобног живота на много начина потцењеног књижевника Риста Ратковића.

- Ристо је стуб наше духовности, а његов патриотизам непресушан извор са кога треба пити воду. Срастао с нашом свешћу да му се посвећујемо не само годишњим свечарским и такмичарским чином, већ да кроз културну размену у окружењу проносимо његове песничке искре и прозне слике времена у којем је живео овај недисциплиновани бирократа из Министарства просвете Краљевине Југославије, њен дипломата, а наш бјелопољски аристократа, црвене боје - зборио је на 49. по реду званичном сећању на Риста, названом "Ратковићеве вечери поезије", градоначелник Бијелог Поља Петар Смоловић, који је уручио посебну захвалницу др Вери Ковачевић, која прати ову песничку манифестацију од оснивања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРИЈЕМ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ: Вера најбоља наставница у бившој Југославији

БЈЕЛОПОЉЦИ, који су се Риста присетили деценију и по после његове смрти, по њему су назвали јавну установу, желећи да његово дело буде светло онима који долазе, попут књижевнице Тање Ступар Трифуновић, из БиХ, која је из Бијелог Поља однела награду са именом великог књижевника, чији су стихови написани поред египатских пирамида - "Ено га, по мору тече Лим", мото једног од међународних песничких бденија на манифестацији.

- "Ратковићеве вечери поезије" на најлепши могући начин славе поезију - казала је Тања Ступар Трифуновић, награђена за књигу поезије "Размножавање домаћих животиња" у издању "Бајбука" из Сарајева.

Књижевно вече у дворишту родне куће писца / Фото ЈУ РВП


ДИРЕКТОР ЈУ "Ратковићеве вечери поезије", књижевник и новинар Кемал Мусић, фасциниран делом свог великог земљака, прича да Ристо Ратковић, писац првог модерног црногорског романа и један од значајнијих песника јужнословенске књижевности, није умео да се снађе у стварном свету.

Кемал Мусић


- Његов отац Ђоко био је познати трговац од Бијелог Поља до Солуна. Међутим, богатство Ратковића нестало је у ратовима. Ристо је 1923. године отишао на студије у Београд и почео да пише поезију. Збирку "Мртве рукавице" објавио је 1927, следи поема "Левијатан", па књига скица о савременицима "Ћутања о књижевности", да би 1929. објавио драму "Зорај" - рекао је Мусић о аутору првог модерног црногорског романа "Невидбог", штампаног 1933, кога је живот, упркос егзотичним дестинацијама до којих је захваљујући дипломатском положају стизао, шибао немилице као мало кога.

Тања Ступар Трифуновић


- ЉУБАВ Риста Ратковића и Катарине Љубинковић Кајке, можда је једина срећа у песниковом животу. Но, Кајкина смрт 1931. прекинула је срећу и од тада, Ратковић живи само у свету литературе - збори Мусић, заљубљеник у фестивал оданости писцу, који је, док је свету претила апокалипса, 1938. године постао службеник Министарства спољних послова са намештењем у дипломатском представништву у Лилу, у Француској. У Египту, у Гарнизонском батаљону у Каиру, нашао се 1940, а следеће године одлази у Совјетски Савез, где остаје до краја рата.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Троглава аждаја српске поезије

- Збирку "Додири" објавио је 1952, а годину дана касније предао је "Просвети" рукопис књиге "Са Оријента". Потом је дошао 20. јун 1954. године и сахрана Риста Ратковића на Новом гробљу у Београду - прича Мусић у дворишту Ристове родне куће о антологијској сцени у којој Слободан Марковић, Либеро Маркони, ускаче у раку и држи говор: "Где сте били док је гладовао?! Алал ти вера, Ристо! Алал ти вера што си умро. На време!"


Градоначелник Бијелог Поља Петар Смоловић уручује захвалницу др Вери Ковачевић


У ЧАСТ Риста Ратковића, од 1970, у Бијелом Пољу се одржава књижевна манифестација "Ратковићеве вечери поезије", која је 2012. године добила статус манифестације од посебног значаја за културу Црне Горе.

- Формирана је Јавна установа "Ратковићеве вечери поезије", чије седиште је у кући Риста Ратковића, културно-историјском споменику, не само због тога што је у њој рођен велики књижевник, већ и због карактеристичне архитектуре - прича Мусић, наглашавајући да су градски оци у Бијелом Пољу реконструисали готово урушену Ратковићеву родну кућу у којој сада писци пристигли широм света пију воду са Лима. Онога истог, "што по мору тече"... Плаховитог, као из песме "Бјелопољских тамбураша", уз која песничка братија једну септембарску зору дочека испод Риста у бронзи у Парку песника, која вели: "Велики се песник куне, тече Лим по плавом мору, Лим тече по плавом мору..."

ЂИЛАСОВ КОФЕР

- ПРЕД повратак из Москве, Милован Ђилас је замолио Риста да му понесе два кофера у Београд. У међувремену, Ристо се разболео. Од Ђиласа су стизали телеграми. Један, па други. Кад се коначно нашао у Београду, код песника је дошао један мајор и пренео му Ђиласово наређење да му донесе кофере. "Ако је наредио, нек сам дође да их узме", одговорио је Ристо. Након тога морао је напустити службу - прича Мусић, о делу злехудог живота Ратковића.