ВЕК и по се навршио од догађаја о коме се и данас испредају приче о томе када је оружје Кривошијана и Бокеља жестоко проговорило на солдате Аустроугарске монархије. Силна армада била је затечена акцијом а јуриш на Леденицама био је почетак сламања хабзбуршких окова у Европи!

Овај догађај, нажалост, не завређује пажњу актуелне власти у Црној Гори, али су зато ту потомци гласовитих јунака који су својим животима наговестили брзи крај "Бечким коњушарима". Професор и писац књиге "Кривошијско-бокељски устанци", Гавро Вељков Вучуровић објашњава како је почео устанак 7. октобра 1869. године - када је на Леденицама, изнад Рисна, планула прва пушка и усмртила Лазара Суботића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Црногорци бришу сердара Јанка и Мојковац

- Опалио је натпоручник Ладислав Ринеке и то га је коштало главе коју му је, неколико тренутака касније, ханџаром одсекао брат убијеног. Тиме је званично почео први Кривошијско-бокељски устанак. У насталој пуцњави изгинуло је још десетак војника, а остали су сатерани до Рисна. Дуго се пре тога преговарало да се не дирају вековна стара права Бокеља која им је гарантовала Млетачка република још у доба најезде Турака у Боку. Бокељи нису служили ничију војску, нити ратовали ван својих домова. Носили су своје оружје и ношњу, а могли су пловити и на страним бродовима - наводи професор Вучуровић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Овде почивају јунаци: Свеће српским ратницима у Скопљу сад други пале


ЈОВАН Јоле Вучуровић, професор српског језика, народни посланик у Скупштини Црне Горе, чукунунук чувеног Јола Матовог Вучуровића, ратника из оба кривошијска устанка, учесника битака на Вучјем Долу, Граховцу и у Херцеговачком устанку, каже да овај догађај још није изборио место које заслужује.

- У времену историјских фалсификата, конвертитства и одрицања од традиције, свако сећање на наше јуначке претке је допринос борби за истину и брана за оне који су спремни на издају и минимизирање наших вредности и ратних успеха, зарад стварања неких нових интересних пријатељстава која немају упориште у историји - поручује Јоле Вучуровић

Споменик устаницима на Црквицама

- Посебно је Бока у обавези, али и у искушењу, да сачува свој српски идентитет и православље, јер је на том простору и више оних који и у данашњем времену, као некад Аустроугарска, јуришају на оно што она јесте и што је прославило кроз векове. Дабогда никад више не дошла времена крви. А ако дођу, нека нам Бог да снаге да их дочекамо као и наши преци, српски и витешки - каже Јоле Вучуровић, и наставља:

- Ако се имају у виду карактеристике, однос снага, бројност непријатеља, ситуација у Црној Гори, Србији, Херцеговини, Европи, чињеница да су Кривошије и остали Бокељи практично били сами када су се одлучили за отпор, онда овај догађај заслужује једно од централних места у историји нашег народа и његове вековне борбе за слободу. Јесте, били су сами, а непријатељ такав да у том тренутку није било силе у свету која га је желела имати против себе. Имали су наши преци једни друге, ослањали се на храброст, слогу и већ одавно стечену славу у бојевима против Турака и Млетака. Што рече Радован Бећировић у песми "Кривошијска буна 1869": "Причаће ви Турци и Млечићи/ како знамо убијат и сјећи."

Професор Гавро Вучуровић

ЗНАМЕНИТИ професор др Лазо М. Костић (1897 - 1979), Грбљанин и један од највећих српских интелектуалаца свог времена, написао је књигу "Кривошијски устанак" која садржи можда и најтемељнији приказ самог устанка и међународних односа и атмосфере у окружењу која га је пратила. Костић наводи да су после Граховске битке (1858), и Црна Гора и Турска имале потребу за миром.

- Историју српског народа и историју Европе сачињавали су тада само Бокељи, и нарочито Кривошије - истиче Костић, и напомиње да је устанак праћен од целе европске штампе као највећа сензација, нарочито кад је његов успех над тако моћном империјом био видљив. - Бокељски Срби нису ни на шта рачунали кад су се прихватили оружја, они су отишли у борбу без рачуна и без изгледа на успех. Ухватили су се укоштац са колосом, јер је национална част то захтевала.

Јован Вучуровић

ЧИСТКЕ

На краху у Кривошијама "пало" је неколико највиђенијих аустријских официра тог времена. Цар Фрањо Јосиф је сменио грофа Ауерперга, генерале Дормусона и Вагнера, и постављењем генерала Родића практично је признао пораз црно-жуте монархије у планинама Боке, што ће бити озваничено потписивањем мира у Кнеж Лазу, јануара 1870. године, наводи Јован Јоле Вучуровић. - Кривошијски устанак је понос сваког Србина, Бокеља, надахнуће и утабана стаза храбрости и слоге. Камено море Драгаља, Звечеве, Црквица, Леденица, Унијерине, Кнеж Лаза, прогутало је освајача и ове бесмртнике уздизало у темеље борбе за национално ослобођење.