ИАКО Миленка Вуковића очима није видео скоро три деценије, изненадна пријава од њега умало да преседне његовом комшији у планини Пауну Мујовићу (69). Ових дана полиција му је закуцала на врата куће у никшићком приградском насељу Рубежа, због сумње да је на породичном имању Вуковића (живи у Котору), у месту Чемерни До, тачније у Вилиној пећини, "ископавао и у њој пронашао обојене метале и злато"! Паун је накратко био "приведен" у полицијску станицу где је дао изјаву и одбацио све наводе Вуковића.

- Легенде о вилама, вилиним парама, злату у Вилиној пећини изгледа да су опсесија мог комшије Миленка Вуковића. Свако зна да се у његову пећину не може ући, па како сам се онда једино ја могао увући у њу и домогао злата, како то тврди Вуковић, која је, узгред, од мог имања удаљена три километра. Заболеле су ме ове лажи, јер ја ту породицу доживљавам као своју. Кад му је брат умро ја сам га оплакивао - каже, за "Новости", Мујовић, пензионер, сестрић епског барда Радована Бећировића Требјешког. - На мом породичном имању у Шиљковом брду налазе се пећине до којих се не може доћи возилом, осим пешке или на коњу. Ја сам последњих неколико година санирао пут како бих лакше и несметано могао доћи до пећина, као и катуна који се налазе у њиховој близини.

Прочитајте још - Крст сад свили међу орловима

Једну од њих, која је иначе на његовом имању, Мујовић је претворио у богомољу, која је освештана и у њој се налазе иконе, које је лично поставио. У тој пећини, која је некада давно била сигурно уточиште калуђерима испосницима, али и љутим хајдуцима који су бежали пред налетима непријатеља, створио је услове да се у њој може света служба обавити, па чак и законачити.

- Замирисао је тамјан у њој и шири се целим крајем - поносан је Мујовић. - Даће Бог да једног дана из ове пећине одјекну звона која ће се надалеко чути. Овде сам се родио, растао, певао уз гусле, учио историју, схватао ко је вера, а ко невера. Пећина је живот, а ја сам из ње изашао као човек.

Подсећа Паун да је његов ујак, Бећировић, ишао по пећинама и у њима проводио дане, налазио смирај.

И он следи његове стазе, а под сводовима пећине разговара са пчелама и орловима. Они су му верни пријатељи, бољи и од неких људи.


У пећину унео кандило и икону и направио богомољу

Мујовић каже да је Вуковићу био спреман да помогне увек у животу, ако би му затребало.

- Дуго се нисмо видели. Чуо сам да плови по светским морима и да је пун као брод, док ја носим сукнене гаће и чарапе. Да је среће, помогао би свој крај, да овде дођу пут и струја, а не да мени старом и онемоћалом пастиру и хајдуку подмеће златне полуге.

КРСТ

ПАУН Мујовић намерава да изнад улаза у пећину подигне велики крст који ће моћи дању и ноћу да се види "до мора сињега".

- Позивам Вуковића да га заједно поставимо и измиримо се. Ја ћу му као прави хришћанин опростити грех - поручује Мујовић.