ОРЛОВИЋИ, Милићи - Дубљевићи! Овако би се "у цугу" могла саопштити генеза пивског братства Дубљевић из истоименог села у прелепом крајолику на висини од око 1.425 метара, над кањоном Пиве дубоком око 750 метара. Лакше је било сложном братству да за 365 дана у селу подигне цркву посвећену острошком чудотворцу него њиховом Ристу (85), професору, који је године живота оставио шарајући времешним очима по књигама и разним документима, да напише књигу о Дубљевићима, њиховом пореклу, животу и обичајима.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -"Питали су ме где ми је Хитлер": Суботичанка Марлен Дитрих има муке због имена, али прави торте као из бајке


И управо ових дана ретко добро дело угледало је светлост дана, на радост аутора и бројних Дубљевића разасутих по "бијелом свијету". А корени су им са Косова, из братства Орловића. Према подацима до којих је дошао Ристо Дубљевић, у Црној Гори има чак 26 братстава која воде порекло од Орловића.

- КАД су почеле родословне монографије у Црној Гори, оценио сам да је то добро и да су то документи који поткрепљују сазнања о једноме братству и који га чувају од заборава. Нисам помишљао да ја то урадим, јер имам много година па сам се бојао да ће ме болести које имам и године савладати - и да ће монографија остати ненаписана. Договор да се напише књига пао је на састанку са нашим братственицима Поповићима са Жабљака, из Тепаца, овде у Дубљевићима. Испало је на том састанку да ја највише знам предања о Поповићима и Дубљевићима и тада су успели да ме убеде да урадим књигу. То је изискивало много посла, јер је требало обићи сва она места у бившој Југославији у којима живе Дубљевићи, камеру да се сниме насеља, као и разговори са бројним саговорницима - прича, за "Новости", Ристо Дубљевић, који упозорава да без прошлости нема садашњости а ни будућности, неимерно захвалан за помоћ Драгану Костадиновом који му је био "десна рука", али и пуковнику Доброславу Бајовићу који је сликао локалитете и тиме значајно допринео квалитету књиге.

Када се после неколико година цео материјал нашао код Риста Дубљевића, и остало само да се штампа, неочекивано су искрсли финансијски проблеми.

- Обећало ми је било Удружење Пивљана у Подгорици да ће ми штампати књигу, али је за тај посао тражило 5.000 евра! Нисам имао, па сам одустао. Али не за дуго, јер сам нашао човека који ће је штампати за много мању суму од прве, тако да се она појавила захваљујући Мишу Кнежевићу - истиче наш саговорник.

Ристо Дубљевић

ПОПУТ многих других братстава, и Дубљевићи су били део великих сеоба са Косова по српским земљама. Читаоце Ристо води преко Гацка и Велимља до Бјелица, у Катунској нахији, терен који је био чврста брана турским освајачима. Ту су се насељавале избеглице са Косова, спремне да се кад-тад освете Османлијама. У Бјелицама, селу Љескови Дуб (данас Ресна) угнездили су се Орловићи, који су морали да промене презиме како Турци не би сазнали за њих. Примили су презиме Милић, а када су Турци сазнали за тај чин, кренули су у походе, а највећи је био Ђуприлића везира 1714. године, где се јунаштвом са својим Милићима истакао чувени Милија. Милићи су старо црногорско братство које је историјски познато у Црној Гори и увек су имали војводе и сердаре, свештенике и просветитеље.

- Кад је Југославија у Другом светском рату послала војну ескадрилу на Софију да је бомбардују, у једном од авиона био је и подофицир Милић, пилот. И кад су се вратили са тога задатка, требало је да предају машине у Београд. Он није хтео да авион падне у руке Немцима него га је одвезао у Бјелице, у једну заподинку где је било немогуће да ту може да слети хеликоптер, а камоли авион. Али се он спустио! И тај авион је ту струнуо. Још има олупина коју је појела рђа. Тог нашег Милића, који је био у партизанима, убио је Сава Ковачевић Мизара. Извео је њега и једног саборца из строја само зато што су имали на себи подофицирску униформу бивше Југославије - прича професор Дубљевић.

ШИРОКИ су трагови Дубљевића. Разгранало се стабло овог братства по земаљском шару. Има их свуда, чак и у Индији! Од њих су Рњези, Брстојевићи, Обућине, Цинцари из Сарајева, Томићи из херцеговачког села Југовићи...

Драган Дубљевић који је много допринео томе да се појави ова књига, признаје да је реч о капиталном делу - споменику.

- Она је још више уздигла наше братство. А све је почело када смо у селу подигли Храм Светог Василија Острошког. Ристово дело није завршено, већ је оно добар темељ за будуће нараштаје Дубљевића - поручује Драган Костадинов.


ОД МИТРА ДО МЕХМЕДА

У Мостарском блату живе Дубљевићи муслиманске вере. Још се прича о двојици браће - Бошку и Митру, који су од крви побегли и спас покушали да нађу у Мостару. Морали су да се јаве бегу који се звао Мунир Топаловић, од кога су тражили да их пусти да нађу место за живот. Бег пошаље Бошка до Мостарског блата, где је била пољана на којој је кућу могао да направи, док је млађег, Митра, који је био изузетно леп, оставио да му буде чивчија.

- Бег је имао четири кћери, од којих је најмлађа Ђулка била лепотица у мостарском санџакату. Заљуби се девојче у нашег Дубљевића, ашиковали у једној долини која се данас зове Влашка долина. Кад је бег сазнао за ту љубав, хтео је да убије Митра, али му је ћерка запретила да ће она дићи руку на себе ако било шта лоше уради Митру. Туга се уселила у живот Ђулке, која се затворила у кућу све док једног дана није позвала мајку и замолила је да од оца затражи да она пође за Митром. Мајка послуша ћерку, и после много муке убеди Мунира да прихвати Ђулкину жељу. Он пристаде, али под условом да Митар прими ислам, што је овај прихватио, уз обавезу да му остави презиме. Тако је Митар постао Мехмед прихватајући услов да сваком другом мушком наследнику да име Мехмед - прича Ристо Дубљевић.