ЈУГОСЛАВИЈА, она које нема, формално је настала 3. октобра 1929, када је тадашња Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постала Краљевина Југославија. Десет година раније, неки видовити људи основали су Југославенски ногометни савез. Било је то 13. априла у Загребу, у кафани "Медулић". Скупштина је почела у 20.45 у присуству по два делегата из осам загребачких клубова: фудбал се на простору некадашње Југославије играо још при крају 19. века, али формирање организације која ће водити бригу о релативно новом спорту свакако спада у историјске датуме развоја фудбала на овим просторима.


На Оснивачкој скупштини усвојена су правила и изабрано је руководство. Први председник ЈНС постао је правник Хинко Вирт, представник најпопуларнијег хрватског клуба тог времена, ХАШК-а, а први секретар др Фран Шкуљ. Према истраживању Небојше Јаковљевића, аутора књиге "Фудбалска такмичења Јужних Словена 1873-1941", који нам је уступио и копију записника са Оснивачке скупштине, ЈНС је 31. маја имао само 14 чланова. Први клуб ван Загреба била је Панонија из Сиска, а први наш клуб који се званично учланио био је Српски спорт клуб из Сремске Митровице.

Кафана "Медулић" у Загребу у којој је основан ЈНС

ПРЕСЕЉЕЊЕ У БЕОГРАД: Центар фудбала у Краљевини био је у Загребу. Отуда не чуди чињеница да је прву званичну утакмицу репрезентација, 28. августа 1920. на Олимпијским играма у Анверсу, одиграла са 10 играча из загребачких клубова, док је из Београда био само Јован Ружић, фудбалер Југославије, познат по надимку, због снажног шута - "Топовско ђуле". Међу путницима из Београда су били још резервни голман Никола Станковић (БСК), одбрамбени играчи Бранимир Поповић (БСК) и Михаило Јовановић (СК Југославија), као и нападачи Никола Симић и Андрија Којић, обојица фудбалери БСК. И селектор је био из Загреба, др Вељко Угринић. Деби је био неславан, Чехословачка је славила резултатом 7:0. Пет дана касније, 2. септембра, и Египат је био бољи од репрезентације Југославије, било је 4:2, а уз већ "стандардног" Јову Ружића, дебитовали су и остали београдски играчи.


ЈНС је у чланство ФИФА био примљен најпре са статусом привременог члана (4. маја 1921), а стални члан је постао 20. маја 1923. године.


Прво државно првенство играно је, по куп систему, у сезони 1922/'23. Први шампион био је загребачки Грађански, а прву титулу првака у Београд је донела СК Југославија, најбоља 1924. - у финалу је победила сплитски Хајдук са 2:1. Лига систем уведен је 1926/'27, играло је шест клубова, а титулу је освојио Хајдук из Сплита са два бода више од БСК-а.


Јачањем Београда као фудбалског центра јачала је и жеља београдских фудбалских радника да се седиште Савеза пресели у Београд. Пошто је дуго припреман терен у смислу обезбеђења гласова за подршку тој идеји, београдски функционери су на Скупштини у Загребу 24. новембра 1929. изнели предлог о пресељењу седишта ЈНС у Београд. Предлог је прошао већином гласова (156-85), али је дошло до расправе, свађе, чак и туче. Интервенисала је полиција, избацила ратоборне делегате, тако да Скупштина није завршена. Настављена је тек 16. марта 1930, такође у Загребу. За пресељење у Београд гласало је 213 делегата, за останак у Загребу само 12, док их је седам било уздржано. Изабрана је нова управа, на чело ЈНС стао је Јанко Шафарик, а секретар је постао др Михаило Андрејевић.

Председници фудбалских подсавеза у ЈНС 1930.

ГОДИНЕ УСПЕХА: Пресељење седишта Савеза изазвало је бојкот репрезентације од стране загребачких клубова, што је на крају довело до тога да у Монтевидео, на Прво светско првенство у фудбалу, под именом Југославије отпутује српска репрезентација, састављена од играча из београдских клубова БСК, Југославија и Соко. У Монтевидеу је уласком у полуфинале остварен велики успех, који је много значио за пропаганду фудбала. У деценији између 1930. и 1940. Београд је постао јак фудбалски центар, а БСК је освојио пет титула првака. Репрезентација је пропустила светска првенства 1934. и 1938, али је у пријатељским утакмицама остварила неколико великих победа. Бразил је, са "црним дијамантом" Леонидасом, 3. јуна 1934. побеђен са 8:4, Пољска 6. септембра 1936. поражена је са 9:3, уз чак пет голова Благоја Моше Марјановића, а највећа предратна победа остварена је 18. маја 1939. над Енглеском – 2:1.


После Другог светског рата репрезентација ФНРЈ одиграла је прву утакмицу 9. маја 1946. у Прагу и победила Чехословачку са 2:0. Уследиле су године успеха: редовна учешћа на светским првенствима (1950, 1954, 1958. и 1962), четири медаље на Олимпијским играма (сребра 1948, 1952. и 1956, злато 1960. у Риму), финале Првог првенства Европе 1960. у Паризу... У финалу ЕП били смо и 1968, а о угледу ондашњег ФСЈ сведочи податак да је Београд био организатор финала Купа шампиона 1973. (Ајакс - Јувентус, 1:0) на којем је судио Нишлија Миливоје Гугуловић, а само три године касније финални део Европског првенства игран је у Београду.

Репрезентација Србије на последњем мечу са Португалијом (1:1)

ПОСЛЕ раздруживања некадашњих чланица заједничке државе, Фудбалски савез Србије је наследник Фудбалског савеза Југославије који је основан 1919. и Фудбалског савеза Србије и Црне Горе од 2006.

Репрезентација Србије одиграла је 16. августа 2008. први меч под својим именом, (опет) против Чехословачке, и победила у гостима са 3:1. Први пут је на Светском првенству играла 2010. у Јужној Африци, други пут прошле године у Русији. Можда 2030. буде играла као домаћин, ако прође заједничка кандидатура Србије, Грчке, Румуније и Бугарске. Кандидатура, без обзира на то да ли ће проћи, показује стабилност нашег савеза, здраву амбицију да се заједно са комшијама организује највећа смотра светског фудбала.

Леп изазов за други век (организованог) лоптања на нашем простору.


(НЕ)СПОРАН ДАТУМ ОСНИВАЊА

ИСТОРИЧАРИ фудбала споре се око датума оснивања Југославенског ногометног савеза. Неки тврде да је у загребачкој "Кавани Медулић" оснивачка скупштина одржана 14. априла, други да је то било 15. априла (тај податак се помиње у свим верзијама на "Википедији"), а има чак тврдњи да се то догодило 18. априла.

Наши поуздани извори кажу: тај историјски датум је - 13. април. Управо то потврђује и "Извадак из записника главне скупштине", одржане 13. травња 1919. године, који се чува у Архиву Хрватске, а ми га објављујемо уз сагласност Небојше Јаковљевића, који је дошао до овог за фудбалску историју изузетно вредног документа.

Записник са оснивачке Скупштине Југославенског ногометног савеза