ПЕВАО је Синиша Михајловић "Хеј Словени" колико је год гласније могао пред меч. То је могло да се види на ТВ преносу, не и да чује од силних звиждука у Загребу на прве тактове некад и њихове химне. А отишао је и до трибине на којој је била велика хрватска застава са натписом "Вуковар" и прекрстио се. Прилично их је изнервирао, а после утакмице поручио:

- Пласман на Европско првенство посвећујем нашем народу, који је жељно ишчекивао да се све заврши позитивно. Драго ми је што смо мрежу тресли после мојих центаршутева против наше "браће" Хрвата.

Ово су још неке изјаве из 1999, док су наши асови били још врући после велике битке...

ПИКСИ: ОВО ЈЕ ВИШЕ ОД ПОБЕДЕ
Драган Стојковић: Ово је више од победе. Наш оптимизам имао је покриће, били смо уверени да не можемо да изгубимо у Загребу.

ПЕЂА: СВИ СМО БИЛИ ЈУНАЦИ
Предраг Мијатовић: Испунили смо обећање и сви се борили као лавови. Сви смо били јунаци.

САВО: СРЦЕ НА ТЕРЕНУ
Саво Милошевић: Може да буде и горе од горег и теже од тежег. Било је дупло теже него што смо очекивали када је искључен Зоран Мирковић. Али када се срце остави на терену, другачије не може да буде. Хрвати су били груби, пробали на све начине, због тога је све слађе.

АУТО-ПУТ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА
ЕУФОРИЈА у Хрватској била је видљива и из изјава домаћих фудбалера на дан утакмице у "Спортским новостима"...

Крунослав ЈУРЧИЋ: Сећам се да сам једне суботе газио грожђе, сад је на реду друго гажење.

Давор ШУКЕР: Субота. То је дан за уживање!

Дарио ШИМИЋ: Све ми се чини да ће на бившем Ауто-путу братства и јединства доћи до ланчаног судара. Знам и које ће регистарске таблице имати "карамболирани" аутомобили.

Игор ТУДОР: Можда ће то бити мој најсрећнији дан у животу.