Од специјалног извештача "Новости": ВИЉНУС

КАДА смо пре годину дана видели исход жреба за квалификације за Европско првенство 2020. године, свима нам је било јасно да ће Португалија и Кристијано Роналдо да нам машу са чела колоне. Тихо смо причали да је Украјина ривал достојан пажње, а испало је после "петарде" у Љвову да смо ми "недостојни" трке са Украјинцима.

Зато нам је на данашњи дан преостало да "трчкарамо" са Литванијом и Луксембургом за позицију која гарантује да се бар нећемо спустити на најниже гране. Засада нам, у тој трци, релативно добро иде...

Фудбалска репрезентација Србије јуче је отпутовала дубоко на теритотију Литваније. Иако ова земља излази на Балтичко море, исто оно у којем су се прошле године, током боравка у Калињинграду, утопиле све наше наде и убеђења да смо неки битан фактор у светском фудбалу. Нисмо!

Селектор Љубиша Тумбаковић је у Вилњус на ноге аутсајдеру наше групе повео комбиновани састав, који има само два задатка. Да не доживи неку неочекивану бламажу и да докаже Тумбаковићу да може на некога од њих да рачуна у много битнијој етапи трке, у марту следеће године.

- Наше шансе за пласман у групи су одавно изгубљене поразима од Португалије и Украјине. Наша једина нада остао је бараж који смо обезбедили првим местом у групи у Лиги нација. Преко тог баража ћемо да покушамо да се домогнемо Европског првенства - каже штопер Стразбура Стефан Митровић, који је опет у А селекцији.
ТРАДИЦИЈА УЗ "ОРЛОВЕ" ФУДБАЛСКА репрезентација наше земље има више него повољан биланс са Литванијом. Од 2002. године, као Југославија и СЦГ, па до данас као Србија смо осам пута играли са Литванцима. Имамо чак седам победа и један пораз (безболан 2:1 у квалификацијама за СП 2010), уз импозантну гол-разлику 21:5.

Те пропуштене прилике у тренутној групи квалификација су плод више околности. Једна од њих је што смо у последњих шест утакмица, готово по правилу, играли у саставу који није најјачи. Ни Љубиша Тумбаковић, ни његов претходник Младен Крстајић на месту селектора, нису имали среће са групама повређени, уморних или увређених играча. Таква је судбина селектора репрезентације, већ деценијама...

- Имамо сјајну атмосферу у екипи и надам се победи у Вилњусу. Свако од нас жели да искористи прилику која му се пружа - каже Предраг Рајковић, који је још пре годину дана схватио да Марко Дмитровић, после одласка Владимира Стјковића, има предност на голу Србије.

Ипак, Рајковић је пре неколико дана бранио у Крушевцу у пријатељској утакмици са Парагвајем (1:0). На питање да ли ће бити стартер против Литваније, дао је стандардан одговор.

- То ћемо да знамо увече, после последњег тренинга пред утакмицу. Нико у овом тиму нема проблем са чињеницом да утакмицу почиње са клупе за резерве. Атмосфера у репрезентацији је сјајна и само гледамо да у што бољој форми и здрави дочекамо пролеће и бараж за пласман на Европско првенство следеће године - оптимиста је Рајковић, који је од ове сезоне, такође, у Француској, као и Стефан Митровић.

Србија је јуче допутовала у Литванију. Прошле године се дуго мучила у Вилњусу у мечу Лиге нација. Вечерас на вештачкој трави Националног стадиона покушаће да уради нешто што је сасвим природно: да освоји "већ виђена" три бода и да се на миру спреми за новембар и фудбалску освету Украјини и дуел са Луксембургом. Све после тога, у баражу са још непознатим ривалом, питање је фудбалске части и доказ да ли је било случајно или смо уклети када смо од 1960. године до данас, на укупно 15 првенстава Европе били само на - пет?!

ЛИТВАНИЈА – СРБИЈА
СТАДИОН у Вилњусу. Капацитет: 3.000 места. Судија: Павел Рачковски (Пољска).
ЛИТВАНИЈА: Черниаускас - Миколиунас, Климавичиус, Гирдваинис, Андриушкевичиус - Воробјовас, Вербицкас - Новиковас, Жулпа, Голубицкас - Лаукжемис.

СРБИЈА: Дмитровић - Милетић, Миленковић, Младеновић, Коларов - Миливојевић, Гудељ - Радоњић, Љајић, Гаћиновић - Митровић.