Од извештача Новости – Вилњус

КАДА смо пре годину дана видели исход жреба за квалификације за Првенство Европе 2020. године, свима нам је било јасно да ће Португалија и Кристијано Роналдо да нам машу са чела колоне. Тихо смо причали да је Украјина ривал достојан пажње, а испало је после “петарде” у Љвову да смо ми “недостојни” трке са Украјином. Зато нам је преостало да “трчкарамо” са Литванијом и Луксембургом за позицију која гарантује да се бар нећемо спустити на најниже гране. За сада нам, у тој трци, релативно добро иде...

Фудбалска репрезентација Србије у недељу је отпутовала дубоко на теритотију Литваније. Иако ова земља излази на Балтичко море, исто оно у којем су се прошле године, током боравка у Калињинграду, утопиле све наше наде и убеђења да смо неки битан фактор у светском фудбалу. Нисмо!

Селектор Љубиша Тумбаковић је у Вилњус на ноге аутсајдеру наше групе повео комбиновани састав који има само два задатка. Да не доживи неку неочекивану бламажу и да докаже Тумбаковићу да може на некога од њих да рачуна у много битнијој етапи трке, у марту следеће године.

- Неки играчи нису са нама, због повреда или због моје одлуке да пробамо групу оних на које озбиљно рачунамо. Када сам постао селектор, рекао сам да смо гледали групу од 60 играча, она се касније свела на 30. Међу путницима у Вилњус је сада део те групе. Имамо обавезу сви да добро радимо и да правимо добре резултате. Прва прилика је сада меч у Литванији. Такмичари смо и желимо да побеђујемо – ррекао је у Вилњусу Љубиша Тумбаковић, који је одмах признао да је у припреми последњег тренинга и меча са домаћином приличан проблем направило одлагање лета из Београда од скоро 90 минута.

Две велике пропуштене прилике у тренутној групи квалификација су плод више околности. Једна од њих је што смо у последњих шест утакмица, готово по правилу, играли у сатаву који није најјачи. Ни Љубиша Тумбаковић, ни његов претходник Младен Крстајић на месту селектора, нису имали среће са групама повређених, уморних или увређених играча. Таква је судбина селектора репрезентације, већ деценијама...

- Имамо сјајну атмосферу у екипи и надам се победи у Вилњусу. Волео бих да се настави и моја голгетерска серија, али је од ње много важније да Србија побеђује – рекао је наш најбољи стрелац и први центарфор Александар Митровић. - У неким претходним утакмицама смо показали да и у неком другачијем саставу можемо да будемо конкуретни. Драго ми је што смо и у пријатељској утакмици са Парагвајем остварили победу, а мотив више за мене је гол на том мечу.

Србија је у недељу допутовала у Литванију. Прошле године се дуго мучила у Вилњусу у мечу Лиге нација. У понедељак на вештачкој трави националног стадиона покушаће да уради нешто што је сасвим природно: да освоји “већ виђена” три бода и да се на миру спреми за новембар и фудбалску освету Украјини и дуел са Луксембургом. Све после тога, у баражу са још непознатим ривалом, је питање фудбалске части и доказ да ли је било случајно или смо уклети када смо од 1960. године до данас, на укупно 15 Првенстава Европе били само на – пет?!