ОД оперативца за борбу против општег криминала до начелника Полицијске станице у Врбасу. А може и овако: од фудбалског судије у најнижем рангу до официра УЕФА за безбедност на мечевима Лиге шампиона. Тако би у најкраћем гласио "рапорт" о професионалној и спортској каријери Влада Глођовића (42), из Врбаса, који више од две деценије истовремено успешно "тка на оба разбоја".

Тежња према правичности одвела га је до плаве униформе, а љубав према спорту на травнати терен. И у једно и друго уложио је много труда, рада и одрицања, па резултати, разумљиво, нису изостали. Ипак, саговорник "Новости" највећим успехом у животу сматра то што је отац троје деце - најстарије Анастасије, ученице првог разреда средње школе, и синова Стефана, ђака шестог разреда, и седмогодишњег Вукана, коју је изродио са супругом Бојаном.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Љајић: Требало је да дамо још неки гол

- За професију полицајца одлучио сам се због старијег брата Милована, који је то одабрао за свој позив, и кренуо сам његовим стопама - открива нам Глођoвић. - Фудбалски судија сам постао још као студент Криминалистичко-полицијске академије у Земуну. Спојио сам суђење и полицијски позив, моје две велике љубави.

На травнатом терену најпре је стао између статива као голман ФК Врбас, а убрзо је, на наговор пријатеља Мирослава Радомана, 1995. године, после положеног испита за фудбалског судију, узео пиштаљку у руке. Још се живо сећа првог арбитарског дебија у Мошорину код Жабља, на мечу између истоименог сеоског клуба и гостију из оближњег места Лок, где је био помоћни судија.

- За мене је то тада било остварење сна, али сам потајно замишљао како би изгледало да једног дана судим на утакмицама прве лиге, великих и познатих клубова - присећа се Глођовић судијских почетака. - Пред прву утакмицу на којој сам судио, Радоман ми је рекао да ћу бити велики када малом клубу не судим у корист великог. Тога сам се строго придржавао и успео да "преживим". Увек сам исто третирао и велике и мале клубове, и трудио се да ми Топчидерско брдо са обе стране буде на истој висини.

Принципи које је стекао школујући се за полицајца, а касније и као оперативац, па и начелник, непосредно су утицали и на његову спортску каријеру. Клубове не дели на мале и велике, моћне и мање моћне, исто као и људе над којима спроводи закон.

- Полицијски посао сам по себи носи одређене тешкоће које побеђујете љубављу према послу и количином борбености коју носите у себи - вели наш саговорник. - Истрајност да радите исправну ствар у складу са законом, а у служби грађана је нешто што са годинама рада у полицији постаје део вас. Где год били и шта год радили, принципи које сте стекли трасирају пут којим идете. И у полицији, и на терену морате се држати правила. Пред вама су две књиге - у послу закон, а на терену фудбалска правила. Велики си када у датом тренутку донесеш непопуларну, али исправну одлуку.

После више од деценију дуге арбитарске каријере, од чега седам година интернационалне, суђења на 180 суперлигашких и 40 међународних мечева, Глођовић је одлучио да остави пиштаљку и од ове године се прихвати "полицијског" посла у најважнијој споредној ствари на свету. Као официр за безбедност УЕФА, дебитовао је пре две године, као такозвана "сенка" на утакмици Базел - Манчестер и добио прелазну оцену. Те 2017. године као официр за безбедност био је задужен за меч између Динама из Кијева и швајцарског тима Јанг бојс.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
РОНАЛДО ПОСЛЕ 700. ГОЛА: Рекорди природно долазе, не гледам их

На предлог Фудбалског савеза Србије, конкурисао је за официра за безбедност, а у том новом послу, опет је удела имала и полицијска професија, која му је трасирала интернационални пут. Најбоља препорука за улогу "безбедњака" на мечевима високог ризика, био је мастер рад на новосадском Правном факултету на тему "Угрожавање спортских манифестација у организацији УЕФА терористичким нападима". За две године, колико је на овој функцији, бринуо је о безбедности на тридесетак утакмица, а ове је био изабран за официра финала Лиге шампиона у Мадриду између великана Ливерпула и Тотенхема.

ГРАМАТА

МЕЂУ многобројним захвалницама које красе његов радни простор у Полицијској станици у Врбасу, Глођовићу је, ипак, најдража грамата коју је, за сарадњу са Српском православном црквом, добио од епископа бачког Иринеја 5. септембра, лета Господњег 2019.


ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО

ГЛОЂОВИЋ је озбиљан кандидат и за предстојеће Европско првенство 2020. године, ушао је у ужи избор. Уколико буде изабран, начелник врбаске полиције ће бити први из наше земље, али и са Балкана, који ће бринути о безбедности овог такмичења. Досада је улога "главног безбедњака" била резервисана за представнике водећих европских фудбалских сила.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПОЛИТИКА СЕ ОЗБИЉНО УМЕШАЛА У ФУДБАЛ: Италијани траже да УЕФА промени домаћина финала ЛШ 2020.

ХОБИ - КАПЕ И ДРЕСОВИ

У КАНЦЕЛАРИЈИ првог полицајца у Врбасу, значајно место заузима орман са уредно поређаним полицијским капама разних земаља.

- Однедавно имам тај хоби и засада у колекцији имам капе из 20 земаља - открива нам Глођовић, набрајујући да су на полицама капе из Гибралтара, Грчке, Норвешке, Аустрије, Белгије, Белорусије... - Сакупљам и дресове и имам их из 30 земаља. Од Душана Тадића сам добио дрес наше репрезентације.

ЗАХВАЛНИЦА ОД ШУКЕРА

ЕВРОПСКА кућа фудбала је прошле године покренула дисциплински поступак против загребачког Динама због усташких симбола који су се појавили на трибини у Бриселу, на утакмици против Андрелехта у Лиги Европе. Глођовић је то уочио и, наравно, пријавио.

- И поред пријаве, на позив Динама сам био предавач на њиховом семинару безбедности Прве лиге - прича наш саговорник о томе шта је уследило после пријаве. - Давор Шукер, председник Фудбалског савеза Хрватске, уручио ми је захвалницу јер сам их учио о безбедности.


ПЕНАЛ ЗА ПАРТИЗАН

OДЛУКУ Глођовића, главног арбитра на 150. вечитом дербију одиграном фебруара 2016. године између Партизана и Црвене звезде, да не досуди казнени ударац, присталице клуба из Хумске још нису заборавиле.

- Много сам анализирао тај детаљ касније - казује Глођовић, и напомиње да је најтеже донети непопуларну одлуку, поготово на дербију. - Са ове дистанце и даље је сматрам исправном, што је тада потврдила и стручна судијска јавност.