"МАРАКАНА" је већ у 70. минуту била полупразна, на терену су се шепурили гостујући играчи, а на семафору су очи парале понижавајуће цифре: Црвена звезда - Тотенхем 0:4.

Тужна слика, тачно годину дана после великог славља и оног "позитивног лудила", када је на колена бачен велики Ливерпул. Време чуда је прошло, победила је сурова реалоност, да екипа која на фудбалској пијаци вреди као трећина само једног противничког играча, нема никаквих шанси у међусобним окршајима.

У овако скупом и богатом такмичењу као што је Лига шампиона, Црвена звезда ће другу годину заредом бити само у пролазу. И та чињеница да је опет део европске елите џиновски је подвиг, јер је пре само четири године клубу претило гашење због финансијске катаклизме. Сада су црвено-бели далеко од те опасности, само од Лиге шампиона зарадили су више од 50 милиона евра...

Другим речима, "капа доле" Терзићу, Мијаиловићу, Мркели, Милојевићу и играчима што су Црвену звезду за три године подигли на нови, европски ниво. Свака част и за сређивање и улепшавање стадиона, изградњу "медико блока", нових терена, велика улагања у развој омладинске школе...

Ипак, на мечу са Тотенхемом, поред убедљивог пораза виделе су се и неке појаве које забрињавају све оне којима су црвено-беле боје у срцу.

Под један, стадион опет није био пун, уосталом, као и на утакмици са Олимпијакосом. На оба ова меча посета је била иста - око 40.000. Где је нестала она прошлогодишња еуфорија, када су челници клуба поносно истицали да три "Маракане" не би биле довољне с обзиром на то коликсу били интересовање и потражња за улазницама пред мечеве с Наполијем, Ливерпулом, ПСЖ? За ову Лигу шампиона, пакети карата за три меча су поскупели 30-40 одсто.

Папрена цена сигурно је и главни разлог што је на најскупљој, западној трибини велики број празних места. Појавио се податак да је од продатих улазница Звезда инкасирала шест милиона евра, што је скоро два милиона више него лане. Међутим, када нема оне навијачке грознице, нема ни оног препознатљивог гротла, паклене атмосфере по којој је Звезда као народски клуб била препознатљиви домаћин европских утакмица. "Јака Звезда - пуна Маракана", чувени је слоган "делија" још из деведесетих година прошлог века.

Друга ствар која смета великом броју звездаша је то што у првом тиму не игра ниједно њено дете. Само је још Вељко Симић "последњи Мохиканац", играч поникао у омладинској школи, али он има све мању минутажу.

- Мана Црвене звезде ове сезоне у односу на претходну је што нема Звездине деце, јер она праве ту атмосферу у тиму, тај амбијент од свлачионице, тунела, терена, који се затим преноси на трибине, јавност... Нема тог позитивног "звездашког лудила" - истакао је, у разговору за "Новости", Душан Савић, легендарни нападач нашег најтрофејнијег клуба.

Његов син Вујадин, као један од Звездиних "гардиста", био је пример како се деца клуба свим срцем боре за црвено-беле боје. Поред њега, у мечу са Ливерпулом прошлог 6. новембра у првом тиму били су још Стојовић и Срнић, на клупи је седео Јовељић. Навијачи се највише идентификују са "својима" и сигурно би много више волели да гледају неког црвено-белог бисера уместо неког од скупо плаћених странаца. Вероватно зато што се ни они нису прославили, мало вајде се добило од игара Кањаса, Ла Паре, Томанеа, Жандера или Гарсије.

Звезда тренутно има осморицу легионара, па је и та бројка направила пометњу. Доведени су са најбољом намером, да буду појачања која праве разлику. Већина њих се још није показала као таква. Вероватно би се много боље уклопили да на снази није правило по коме само четворица странаца могу да буду у тиму на утакмици Суперлиге.

Уместо олакшања, тренеру Владану Милојевићу су те комбинације донеле само додатну главобољу, јер сем у европским утакмицама, никада није био у прилици да уигра тим по жељи. Са друге стране, били су добри у квалификацијама за Лигу шампиона, али тотално немоћни у судара са играчима топ-класе из Бајерна и Тотенхема. Што је и нормално, немогуће је да играчи који вреде милион, милион и по евра парирају онима попут Левандовског, Кутиња, Сона или Кејна, појединачно "тешких" од сто милиона па навише. Зато је Владан Милојевић лепо рекао да без банке не можете да се возите у "ферарију". н