ДОК су очи тениске јавности биле усмерене у неке друге, тражећи легитимне наследнике Новака Ђоковића, Рафаела Надала и Роџера Федерера, Данил Медведев је корачао ка врху. Не тако лако и не тако брзо као неки његови вршњаци. Али је био константан. Није дозвољававао да га било која победа нити трофеј превише понесе, свестан да би пад који би уследио био далеко болнији.

Слично је гледао и на поразе, посебно оне које није очекивао, и настављао с упорним радом, који је у другој половини ове сезоне почео жестоко да се исплаћује - шест турнира, шест финала, четири титуле. Последња је у Шангају, освојена без изгубљеног сета.

- Због чињенице да сам освојио титулу у Шангају без изгубљеног сета, многи ми говоре да сам непобедив. Али не знамо шта доноси будућност. Било је мечева и у Кини на којима сам могао да изгубим сет, али нисам - смирено је рекао Медведев, кога су, после свих ових успеха, сада сви, или бар огромна већина, преместили испред Зверева, Циципаса, Тима и остатка у реду претендената за будућег "броја 1".

Ипак, Московљанин се не осврће много на то.

- Примарни циљ је да победим у сваком мечу, што и јесте начин како се постаје први на свету - додао је Медведев, који (тренутно) није први на АТП листи, али јесте играч који је ове сезоне забележио највише победа, чак 58, односно десет више од Новака Ђоковића, 11 од Рафаела Надала и 13 од Роџера Федерера. Додуше, играо је и више турнира и мечева од њих.

Али, Рус је далеко бољи од "остатка света", не само по броју тријумфа и проценту успешности, већ и по освојеним пехарима. Јер, уз Новака, Рафу и Тима, једини је дизао четири трофеја, а само он и Шпанац су изгравирали своја имена на по два из мастерс серије. Када се погледа и листа освојених бодова у 2019, на њој је прескочио Федерера, кога би могао да остави иза себе и на крају сезоне.

- Схватам да не браним много поена до турнира у Вашингтону следеће године. Покушаћу да остварим најбоље резлтате. Ако постанем први, то је само додатни бонус - свестан је Медведев да би могао да постане тек трећи Рус у историји који је засео на врх АТП листе.

Пре њега је то пошло за руком освајачу Ролан Гароса (1996) и Аустралијен опена (1999) Јевгенију Кафељникову средином 1999, и у три наврата (једном 2000. и двапут 2001) Марату Сафину, власнику пехара Ју-Ес опена (2000) и Аустрајин опена (2005).