Да ће Ваљево бити град спорта, наговестила је, још почетком 20. века управо - београдска штампа, која је варош на Колубари прогласила за "српску Олимпију", због организовања спортских активности сличних олимпијским играма! Више од века након тога, Ваљево је безброј пута потврђивало додељени епитет, уз понекад неизбежне спортске падове, који су, додуше, били ређи од звезданих тренутака.


Спорт је био и остао важан чинилац друштвеног живота града из ког су на пут спортске славе кренули и предратни фудбалер Тоша Живановић, потом Слободан Сантрач, Матија Настасић, кошаркаши браћа Бранко и Зоран Ковачевић, Милош Теодосић, боксери Живорад Јелисијевић и Слободан Лазић Цимер, рукометаш Владимир Петрић...

ПОЧЕЦИ модерног спортског покрета, средином 19. века у Србији, веома су брзо запљуснули обале Колубаре - после Београда, Ваљево се у Кнежевини прво огласило са својим стрелцима, гимнастиком, велосипедистима, савремено организованим коњичким тркама. Књижевник Љуба Ненадовић, први српски планинар-индивидуалац, донео је 1880. године прву шаховску гарнитуру и тако прокрчио пут древној игри у Ваљеву. Од 1870. до 1914. године, на четири изграђена терена, упражњавано је 12 савремених спортских грана. Највећи допринос развоју спорта у том периоду, дали су официри Дринске дивизије, који су били не само организатори, тренери, већ и учесници многих приредаба.


ПОСТИГНУЋА - Боксери Металца освојили су титулу државног првака, чиме се овај спорт на најлепши начин враћа у Ваљево - каже Симић.
- Кошаркаши Металца опстали су у Кошаркашкој лиги Србије, заузевши 12. место. Ваљевски шах клуб се ове године такмичи у Првој шаховској лиги Србије. Одбојкаши Ва-014 испали су из Суперлиге, а Ватерполо клуб Ваљево у плеј-ауту изборио је опстанак у регионалном такмичењу. Фудбалски клуб Будућност, деценијама носилац квалитета овог спорта у Ваљеву, заузео је осмо место Српске лиге Запад. Женски одбојкашки клуб Ваљево испао је из Прве лиге Србије...


Између два светска рата, развој спорта у Ваљеву био је још динамичнији. Број савремених спортских грана попео се на 20, у граду је постојало седам нових, или обновљених терена и објеката. Било је то време експанзије фудбала, играла се хазена, а прави бум, као ваљевска специјалност, била је вожња бобова! Не мање активни били су соколи, смучари, тенисери, шахисти, стрелци, коњаници...


У деценијама после Другог светског рата, млади Ваљевци опробали су се у чак 27 спортских грана, на располагању је више од 40 нових, или обновљених терена, дворана и објеката. У најјачим лигама бивше Југославије достојно су Ваљево представљали шахисти, рукометаши, боксери, кошаркаши, али и на такмичењима у иностранству. Град на Колубари потврдио се и као успешан домаћин међународних такмичења Балкана, Европе, бивше Југославије, Србије...


У ВАЉЕВУ, према истраживањима овдашњег Спортског савеза, постоје 24 спортске гране. Регистроване су 73 спортске организације. Око 3.000 спортиста активно је у клубовима. Велики број клубова ради само са млађим категоријама. На другој страни, већина фудбалских клубова има само сениорске категорије и нема континуитет у тренирању. Са око 1.500 активних спортиста свих узраста доминира фудбал. Други најпопуларнији спорт је кошарка, са око 500 младих, претежно школараца. Мушка и женска одбојка трећа је по бројности - са око 450 спортиста.


- Велики број клубова, данас у нашем граду, у складу са постојећим условима и спортском инфраструктуром, квалитетно ради са децом - наглашава својевремено изванредни кошаркаш овдашњег Металца и бројних домаћих и иностраних клубова, те успешан тренер Радомир Симић, секретар Спортског савеза Ваљева. - Ватерполо клуб Валис, Кошаркашки клуб Студент, Пливачки клуб Валис, Триатлон клуб АТП, Фудбалски клуб Раднички, те карате клубови, одличан су пример квалитетног рада са најмађима.


Град Ваљево, са Спортским савезом, организује велики број манифестација - Међународни јуниорски кошаркашки турнир, атлетске уличне трке Светосавску и Меморијал ђенерала Ђукића, Летњу баскет лигу, Сеоске олимпијске игре, Меморијални шаховски турнир "Селимир Манојловић"...