ВЕЛИКА ствар је бити први пут на Светском првенству, али веома сам тужна што за мене такмичење није потрајало дуже. Овако је под јаким емоцијама причала Бојана Миленковић (22) у октобру претходне године, када је у групној фази доживела тешку повреду колена. Морала је да напусти тим, оде из Јапана и пропусти наставак похода ка злату.


Препознатљива по широком осмеху, млада одбојкашица је, уз помоћ позитивних мисли, успела да преброди најтежи период за сваког спортисту и сада је спремна за учешће на Европском првенству, које сутра почиње у Анкари.

- Битно је само да је тај период иза мене - нагласила је Миленковићева у разговору за "Новости". - Све време сам замишљала дан када ћу се вратити и поново обући дрес Србије. Не желим никоме да се тако нешто деси, тад сам и схватила да је здравље стварно најважније. Било је много тешко, седам месеци без лопте...

Уместо да после првенства дође у нови клуб Скандићи као шампион, она је нажалост, поранила.

- Они су стварно били толико коректни. Операцију и први део опоравка сам одрадила у Италији, док сам други део имала у Србији, са нашим најбољим кондиционим тренером Владимиром Банковићем. Резултати су брзо били видљиви.

Прочитајте још ПРВО МЕСТО ЗА СРБИЈУ: Одбојкашице најбоље у Белеку

Први пут после кидања предњег укрштеног лигамента колена, на терен је крочила у квалификацијама за ОИ у Пољској.
ИЗ БЕЛЕКА У АНКАРУ ПОСЛЕДНјЕ провере пред ЕП наше девојке су имале на "Глорија купу" у Белеку. Оствариле су три победе и подигле пехар. Тамо су провеле и три додатна дана и јуче су отпутовале за Анкару. - Било нам је сјајно. Потребне су нам утакмице, па нам је турнир добро дошао као провера пред велико такмичење. Услови су одлични, са уживањем смо тренирале.

- Десет месеци сам чекала и сањала тај тренутак. Била сам у исто време пресрећна, узбуђена, презадовољна, захвална и била је присутна мала доза треме. Ипак је дуга пауза, па не може да буде свеједно. Али са осмехом је све било лакше.

Да није имала подршку најближих, не би успела да се врати још јача.

- Мојој породици, мами Јелици, тати Бориши, сестри Катарини од мене највеће хвала. Били су уз мене, дали ми ветар у леђа, веровали да ће све бити добро и када ја нисам. Са њима сам лакше све прегурала. Када сам срећна, они су три пута више, тако да нису скидали поглед са ТВ током ових утакмица у Вроцлаву. Тренерима и саиграчицама огромна захвалност, што су били ту у тешким тренуцима.

Пред Бојаном је нови изазов, Европско првенство на коме Србија брани злато освојено 2017. у Бакуу. У групној фази наше ће играти редом са Финском, Бугарском, Француском, Грчком и Турском.

Прочитајте још Зоран Терзић: Победе кујем уз руске класике

- Сигурно да све екипе желе да нас скину са трона. Верујем да Италија жели да поновимо финалну утакмицу са СП. Ту су и Турска, Холандија, Русија, Пољска. Дуг је пут до завршнице, зато треба да идемо корак по корак. Неке ривале у групи добро познајемо, неке не, али најбитније је да никог не потценимо - завршила је Миленковићева.

МИРНО ДО ТОКИЈА
ПЛАСМАН на ОИ остварен из првог покушаја, у утакмици са огромном тензијом, скинуо је притисак са леђа пред ЕП.

- Добили смо меч против Пољске на мишиће и играјући срцем, дефинитивно. Знали смо да ће нам оне бити најтежи противник, имали су подршку публике, што је много допринело њиховој доброј игри. Није било јако, али наш квалитет, смиреност и сигурност у кључним тренуцима одвели су нас у Токио.