БЕОГРАД - Љубица Лондека, власница једног од три азила за мачке у Србији, каже да су мачке најнезаштићеније животиње код нас, имају све проблеме које има и пас, само што још имају и "пса над главом".

Она примећује да је у Србији "уобичајена пракса" да се тек рођене маце остављају на улици, посебно у пролеће и додаје да је боли таква неодговорност власника који не воде рачуна и не размишљају о последицама када се један живот остави на улици.

Азил је направила 2000. године и у њега уложила много труда, љубави и финансија. Објашњава да је све почело спонтано - једног дана је спасила два мачета, па још два, па још два...тако да је њена кућа ођедном постала дом за шест мачака.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - За маце посебни боксеви

Схватила је, додаје, да мацама треба више простора, па је кренула у потрагу за одговарајућим плацом, где им је и направила скровиште. За 19 година суочила се, каже, са много препрека, али је уложила много труда да азил опстане, па у њему сада складно живи више од 75 мачака.

На стотине маца је прошло кроз њен азил, а Љубица не може да издвоји ниједну као посебну или омиљену. Појашњава да постоје три врсте мачка - једна, која ће одмах доћи до нас у крило, друга, која прво мора да стекне поверење и трећа, које никада неће прићи или ће нас држати на дистанци.

Према њеним речима, мачке имају диван карактер, поред њих свако има стално друштво, а то, каже, не може да зна онај ко их не познаје, јер се они посебним "мачјим гласом" и очима договарају. На плацу је изградила објекте, уредила двориште, направила мацама угодан дом, а потребно је да се среде надстрешнице, ограда око објекта у коме су смештене мачке под терапијом, како би могле, и када су на лечењу, да изађу на сунце.



Једна од највећих жеља јој је да направи изолацију, пошто је објекат поприлично хладан, али за то јој је потребно и више средстава, па би јој свака помоћ добродошла. Лондека је навела да је помоћ у опремању и уређењу азила добила пре неколико година, и то од неколико Енглескиња, али да су свакодневне потребе животиња велике.

За оне који можда размишљају да направе азил има савет да се добро припреме и буду сигурни у своју одлуку, јер, како каже, чување и брига о мацама изискује физичку, емоционалну и финансијску потпору. Није то само обавеза да се мачке нахране и напоје већ треба бити свестан да су то жива бића којима је потребна пажња, прича Лондека.

Верује да постоје ентузијасти, али да за азил није довољан само то, већ огромна посвећеност и љубав. Указује да је потребно да се издвоји само један сат, како би се мачка одвела на на стерилизацију, уместо да се „стварају животи са којима не знају шта ће после".

Ова ентузијастична дама годинама је радила као руководилац уметничког програма у једној фирми, и каже да су јој многи завидели на послу.
Сада сам у пензији, али верујем да ми многи завиде и сада. А, ја апелујем на све, мацама помозите кад год можете, јер такву љубав никад нећете добити", закључује Лондека.