ВРАЊАНКА Анита Гинић Стошић није ни слутила да је професија за коју се школовала може одвести на Блиски исток, где данас, у једној од најбогатијих земаља света Катару, ради као учитељица. Околности које су је довеле до тога да усаврши енглески језик су те да у родном Врању никако није могла да нађе посао, иако јој је рад са децом представљао уживање. Сада га примењује радећи у школи у Дохи.

Учитељски факултет јој, признаје, није био први избор, окушала се у другим наукама, на крају је ипак изабрала да учи децу, што је у ствари одувек и прижељкивала. Због животних околности прекинула је студирање, али је наставила и дипломирала 2014. године.

- Одмах по дипломирању сам завршила стручну праксу у једној градској школи и након тога радила као педагошки асистент, радећи са дететом оболелим од аутизма. Цео тај процес инклузије је јако добра ствар, дати шансу деци којима је најпотребнија. Радила сам као асистент годину дана и било ми је драго што могу да помогнем детету и целој породици, али је посао био јако тежак у емотивном смислу, а за то смо смо примали минималну зараду - присећа се Анита.

Прочитајте још: Учитељица за филмове и пехаре

ЗБОГ попуњености радних места није видела шансу да би у Врању ускоро могла да добије посао у струци, а са друге стране, није желела да одустане од животног сна, макар га сањала на другом крају света.

- Сама идеја о одласку мојим родитељима и мом супругу који је лекар и који већ осам година чека на стални посао, деловала је помало смешно и прихватили су је са дозом ироније, али ништа није могло да ме поколеба, села сам за рачунар и кренула у потрагу. Нисам ни била свесна колико могућности и прилика има само ако нешто желиш да урадиш - каже Анита.

Након три месеца упорног слања биографија, попуњавања електронских образаца и упитника, скајп интервјуа и разговора, стигло је неколико понуда, међу којима је била најпримамљивија из Катара.

Врањанка са ученицима


- То је и била моја жеља, да одем на Блиски исток. Не знам шта ме је толико привукло, али цео овај свет ми је изгледао мистично и заводљиво. С друге стране, овде су плате веће него у другим земљама света. Моја породица и пријатељи су са неверицом и дозом панике прихватили ову вест. Мени је све изгледало помало нестварно, али сам била решена и спремна за почетак мог "путовања" - каже Анита.

ПРИЗНАЈЕ да није било једноставно отићи, нарочито што су јој супруг, породица и пријатељи остали у Србији, али са друге стране, топли и професионални пријем је потврда да је донела праву одлуку.

- Људи из школе су ме дочекали на аеродрому и отпратили до стана обезбеђеног од стране компаније. Осим смештаја, фирме и компаније овде обезбеђују и превоз до посла, здравствено осигурање, као и превоз два пута недељно ка одређеним дестинацијама у Катару. Све изгледа другачије у односу на Врање. Није ми требало много да се навикнем на сав тај сјај и лакоћу живљења овдашњег становништва - износи своје импресије ова млада Врањанка.

Цртеж којим јој се ученици захваљују


Лако се, каже, уклопила у радну средину у којој је много људи са различитих крајева света. Додаје да је стекла добре пријатеље међу колегама, али и да јој недостају пријатељи из Србије.

РАДНИ ДАН ПОЧИЊЕ У 6.30 АНИТИН радни дан почиње доласком на посао у 6.30. Ујутру су пре часова актуелни "брифинзи" на којима се расправља о битним дневним или недељним стварима. Деца долазе на наставу између 7 и 7.30. Часови трају по 45 минута без икаквог прекида, а једини одмор је получасовни и то од 9.45 до 10.15 када се настава наставља све до 13.15 када деца одлазе кући. Учитељи и наставници настављају са послом до 15.30. - Пошто је Катар исламска држава, радна недеља почиње у недељу, а завршава се у четвртак, за шта ми је требало време да се навикнем - појашњава учитељица из Врања.

- За разлику од наших школа, све је доста уређено и опремљено разним техничким и технолошким материјалима. Ја сам тренутно на позицији учитеља другог разреда и имам своје одељење. Учитељи су, иначе, размештени по разредима и сваке године се смењује генерација. Не пратимо генерацију четири године као код нас. Овде се ради по Кембриџовом систему школовања који је усвојен од стране Министарства образовања у Катару. Деца имају мањи број предмета, али доста дуже бораве у школи. Основно образовање је до треће разреда, након чега долази такозвано секундарно образовање - појашњава Анита, напомињући да је у њиховим школама главно и основно правило рад, ред и дисциплина.

УСКОРО јој истиче двогодишњи уговор у овом емирату смештеном на полуострву на западној страни Персијског залива, и у недоумици је шта сада. Поласкана је што јој је понуђен нови уговор, што јој је нека врста доказа да се образовање, рад и посвећеност цене, па макар и у Дохи.

Још није донела одлуку шта ће даље, јер срце и разум се не слажу баш увек. Изгледа да ће јој се, стицајем околности, придружити "јача" половина, па ће јој бити лакше да одлучи и настави ово професионално путовање на Блиском истоку.