ЖИВОЈИН Антић (43) из Ћуприје, који је познат по производњи џиновског јабучара, аутохтоне сорте парадајза, код које сваки плод достиже тежину од 1,3 до 1,6 килограма, и љутих папричица са 2,5 милиона сковила, ове године купце је обрадовао новим производима. Произвео је 128 нових сорти парадајза и по 20 сорти плавог патлиџана и благих и љутих паприка. Сада има 252 врсте љутих папричица, 150 сорти парадајза и 23 врсте плавог патлиџана. Целокупну овогодишњу производњу продао је унапред.

Прочитајте још: Јанковићи од меда праве и еурокрем

- Семе парадајза добијам из разних крајева света, попут Канаде, Америке, Португалије, Шпаније, Бразила, Кариба. И добро га платим. Међутим, најбоље сорте добијам укрштањем домаћих, аутохтоних сорти, које су навикле на наше климатске услове. Тако добијам побољшане верзије старих сорти и појачан генетски код. Тако сам, на пример, укрстио џиновски парадајз са воловским срцем и добио моравац - каже Антић и додаје да је ове године укрштањем произвео и воловско срце кромпиров лист и воловско срце крупно.

Овај заљубљеник у пластеничку производњу парадајза и паприке каже да није једноставно укрстити парадајз. Обично од пет сорти једна успе, а за сваку нову сорту су му потребне четири године. Зато је до сада успео да укрсти пет сорти.

Прочитајте још: БОСТАНЏИЈЕ ЗАДОВОЉНЕ: Родило мање, али је квалитет одличан

- Паприку је лакше укрстити, па имам 20 нових сорти. Купио сам и аутохтоно семе плавог патлиџана из разних земаља, које нема нико у окружењу и који су укуснији од класичног плавог патлиџана. Најтраженији је дугуљаст и благо савијени плави патлиџан који је одличан за гриловање - додаје наш саговорник.

Ћерка Теодора крај плодова

Поврће које производи уопште не третира хемикалијама, нити вештачким ђубривом. За њихову прихрану користи бели слез, коприву, гавез и тушт. Веома је битна, оцењује он, јесења припрема земљишта, као и плодоред.

ПЛОДОРЕД

ШТО се тиче плодореда, Антић каже да је башту с поврћем најбоље "преклапати" ратарским културама. Он саветује да се на њиви на којој су сађени парадајз, паприка, патлиџан или краставац, највећи потрошачи калијума, посеју кукуруз или пшеница, који из земљишта троше али и у њему акумулирају азот. На тај начин се земља "одмара" и боље плодоноси.