ЈЕДНА од најпознатијих легенди енглеске,па и светске књижевности, легенда о краљу Артуру,вековима већ инспирише уметнике,па не чуди што је у петак увече трибина „Краљ Артур, витезови округлог стола и Свети грал: настанак легенде" коју је у Културном центру Новог Сада приредио доцент др Борис Стојковски, побудила велико интересовање.

Стојковски је казао да је легенда о краљу Артуру једна од најпознатијих средњовековних прича која је умногоме инспирисала књижевност, као и популарну културу. Из Велса, на старом велшком језику потиче пуно рукописа о краљу Артуру у средњем веку.

Помиње се у бици код Бодона, где се наводи да је Артур носио крст „као Господ наш Исус Христос", а затим и у последњој бици код Камлана. Ту се први пут помиње и његов сарадник који ће касније еволуирати вероватно у најпознатијег чаробњака у историји човечанства, Мерлина.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: КНЕЗ У СЕНЦИ ОЦА ВОЖДА: Трибина о владару кога је наша историографија заборавила

Први рукопис о Артуру потиче из 12. или 13. века и као најстарији чува се данас у Британској библиотеци у Лондону. Када се говори о историчности краља Артура и витезова Округлог стола, највећи проблем је што савремени извори (пети, шести и седми век) сви ћуте. Заправо, ниједан савремени извор раног средњег века не помиње краља Артура – рекао је Стојковски.

У велшким рукописима краљ Артур се бори против вештица и разних других чудовишта. У то време уобличава се и лик Мерлина као чаробњака, а Џефри од Монмута први пут помиње краљеву жену Гиневру и мач под именом „калибурнус" који ће временом еволуирати у „екскалибур“, једно од најпознатијих оружја у историји човечанства.

Потом се у причу уводе и елементи витезова Округлог стола и потрага за Светим гралом, реликвијом која је током минулих векова била предмет различитих инспирација, па чак и теорија завере.

КАО КРАЉЕВИЋ МАРКО КОД нас постоје и, истина ненаучна поређења и краља Артура и Краљевића Марка.за разлику од енглеског јунака који се са чудесним мачем у руци борио против Саксонаца, наш неустрашиви Марко излазио је на мегдан Турцима са својим топузом од 66 ока (85 кг).

За то је заслужан француски аутор Робер Де Бодон који 1210. године пише своје дело „Мерлин". У овом делу помиње се краљ Пендрагон, отац краља Артура и његова борба са Саксонцима, а посебно је интересантно да је место сахране погинулих бритских војника чувени Стонхенџ око којег се плету бројне мистерије до данашњег дана.

Једна од најчувенијих Бодонових легенди је она о мачу у камену и то је последњи део целине Бодоновог „Мерлина." Други велики угаони стуб развоја легенде о краљу Артуру несумњиво је Кретјен де Троа, дакле, још један француски аутор који је у време када је трубарско песништво на врхунцу, уобличио приче о краљу Артуру, витезовима и Светом гралу.

Он крајем 12. века измешта краља Артура из херојске позадине и пребације га у домен дворске љубави. Прва је о Ланселоту ,а друга о Светом гралу.

Легенда о краљу Артуру до данас је наставила свој живот уз разне поџанрове и прича о Екскалибуру није увек нужно прича о мачу у камену. Негде се Екскалибур помиње одвојено. У сваком случају, то је Артурово моћно оружје којим он побеђује непријатеље у ратовима.


Године 1845. Сер Томас Малори штампа чувену „Артурову смрт", причу коначну, комплетирану и пуну традиције допуњену и фиктивном битком са Луцијусом, римским краљем. Прича о Ланселоту од тада улази у традицију. Током 16. и 17. века престало је штампање Малоријевог списа и он је изгубио популарност у народу. Међутим, од 1815. године уследио је повратак краља Артура на велика врата, док је 19. век донео модерног краља Артура који данас живи кроз музику, позориште и филмове.