ПОЛИТИЧКА убиства резултирају тиме да се најчешће пронађе извршилац, али је веома тешко утврдити позадину тих злочина. Они који су повлачили конце, махом остану скривени.Извршилац атентата не убија само државника, него и његову политику. Самим тим је теже расветлити позадину таквих догађаја. Један од таквих био је и атентат на српског кнеза Михаила Обреновића.


Овим речима историчар мср Срђан Граовац вечерас у Културном центру Новог Сада започео је историјску причу из наше прошлости насловљену „Убиство кнеза Михаила Обреновића – атентат који је променио судбину Србије.“

У недељу, 29. маја 1868. око пет поподне, кнез Михаило кренуо је кочијама да се превезе до Кошутњака. Са њим је био његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Константиновић, његова сестра од стрица и Катарина, Анкина ћерка са којом је кнез желео да се ожени, после планираног развода од законите супруге, мађарске грофице Јулије Хуњади.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СЕЋАЊЕ НА 78 ТРАГИЧНИХ ДАНА: У КЦНС приређена изложба макета оружја из периода НАТО агресије


У парку на Кошутњаку појавили су се Павле и Коста Радовановић у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије. Први је пред кочију излетео Коста.

Кнез Михаило убијен је са три хица, а такође је смртно страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да га заштити од пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња. Томанија Обреновић није била озлеђена, а лакше рањена Катарина дозивала је помоћ и придржавала мртвог кнеза.


Браћа Радовановић почели су да беже низ Кошутњак према Топчидеру где су их чекали остали завереници. Ту их је спазила и једна војна патрола и ухапсила их. Сви завереници су изведени на саслушање истог дана. Пресуда је била — смрт стрељањем. Међу оптуженима су били и Ненадовићи, родбински повезани са Карађорђевићима и Павлом Радовановићем.


У земљи је почела борба за политичку моћ. Један од кључних учесника у тој борби био је министар војске Миливоје Петровић Блазнавац. Он се најбрже снашао у новој ситуацији: понудио је Томанији заштиту породице Обреновић и предложио њеног унука Милана Обреновића за кнеза. Затражио је и руку Томанијине унуке Катарине Константиновић. Томанија је прихватила предлоге, а Блазнавац је постао најзначајнија личност у Србији.


Суђење атентаторима није потпуно расветлило смрт кнеза Михаила, али његова смрт променила је ток историје, а самим тим и судбину Србије у наредним деценијама, па и столећима.


Фото: КЦНС