НИКО не зна тачан податак колико су фигура омањег буцмастог човека у оделу и са капом роштиљџије лесковачки званичници поклонили гостима традиционалне привредно-туристичке манифестације, али се зна да је баш тај "чикица са брковима" први и прави сувенир чувене "Роштиљијаде". Нема званично овај статус, за њега се сам изборио, а име је спонтано добио. Крстили су га гости фестивала роштиља и назвали га, логично, "роштиљко". Као што му се у "животу" све спонтано дешава, "роштиљко" се спонтано и "родио" у радионици Лесковчанке Слађане Младеновић.

- У Лесковцу је живео чика Рале, дошао је овде за време рата из Бањалуке. Био је пријатељ мог супруга. Иако није имао академско образовање, био је велики таленат за цртање и вајање. Једног јутра сам у нашој радионици, после "веселог мушког дружења", на зиду затекла цртеж који ме је одушевио. Био је то стилизовани лик нашег кума Драгана Шерића Шере. Чика Рале је тим цртежом показао сву симпатичност тог човека, а ја сам одмах помислила да је то модел за нови сувенир који ћемо посветити "Роштиљијади" - прича Слађана.

МНОГИ су убеђени да је "роштиљко" настао пре три деценије када је одржан први фестивал роштиља у граду на Ветерници.

Прочитајте још - Отворена јубиларна 30. Роштиљијада (ФОТО+ВИДЕО)

- Замолила сам чика Ралета да ми направи његову главу у глини, а онда сам ја то после разрађивала, комбинацијом различитих материјала, скоро годину дана, тако да смо му први рођендан прославили 2008. године - смеје се Слађана.

"Роштиљко" је убрзо освојио симпатије великог броја људи, тако да га сада има свуда по свету. Прави се у највећој мери од гипса, са малим примесама и других компонената, а Слађана се брине о његовом оделу, деценијама у кројачком занату.

- Ни сама не знам колико сам тих сувенира направила. Сваке године једну количину откупи Туристичка организација, а остало продам током трајања манифестације на штанду у центру града. Купују људи из различитих земаља, али и Лесковчани као поклон својим гостима и пословним парнерима. Без "роштиљка" не може да прође ниједно догађање везано за нашу "Роштиљијаду" - истиче ова креативна жена, која прави и друге разноврсне сувенире и бројне магнете за купце са плићим џепом.

ЊЕН "роштиљко" никада није проглашен званичним сувениром. Такву процедуру никада није ни покушала да покрене.

- Мени је довољно то што нико од посетилаца "Роштиљијаде" не остане равнодушан. Фотографишу штанд и деле комплименте. Планирам да му следеће године, ако ме здравље послужи, направим другарицу. Да има друштво. Нема смисла да буде сам - додаје Слађана.


Она све сувенире прави сама јер не може да нађе неког ко би јој у томе помогао. У овом послу од кога може лепо и да се живи, ужива.

- Кренем од маја да се припремам и до августа направим довољне количине "роштиљка", али упоредо са тим радим и друге сувенире. Мене све то одмара и смирује. Кроз овај посао сам много лепих ствари доживела, тако да бих га понекад радила и за џабе - закључује Слађана.

ПОДРШКА

Занимљиви сувенири настају у Слађаниној кућној радионици. Прошле године је на конкурсу локалне самоуправе за подршку малом бизнису добила машину за вез, вредну 300.000 динара, па је почела да прави и луткице обучене у народну ношњу. Раније је од меканих материјала радила дечје играчке, а аутор је и дела за сувенир "Купусијаде" у Мрчајевцима.