ЗВУЧИ невероватно, али је истинито - Србија, чију четвртину територије чине шуме на око два милиона хектара, увози дрвну грађу.

И док би се куповина храстовине из Хрватске још и могла оправдати чињеницом да ове врсте дрвета у нашој земљи нема довољно за све потребе, чуди то што се из иностранства довози и јела, односно чамова грађа која се углавном користи приликом изградње кућа: за кровне конструкције, подшивке, греде...

Чамовина се највише увози из Босне и Херцеговине, а није редак случај да њено порекло буде Аустрија или, чак, Немачка. Јер, власници бројних стругара, као и менаџери великих фирми у дрвној индустрији тврде да је дрво из тих крајева "чистије", бољег квалитета и - јефтиније него домаће.

Прочитајте још - Српски намештај иде на немачки сајам

- Грађе у Србији нема довољно, па морамо да је увозимо, а преко границе пласирамо прерађену буковину, углавном суву парену даску и елементе, те масивне плоче. Наши највећи купци су били Кинези, али је приметно то да се повлаче са нашег тржишта јер услове и цену на светском тржишту диктирају Украјина и Русија, које имају највише шуме - објашњава Радисав Милутиновић, власник ивањичке фирме "Милутиновић" и врсни познавалац свих кретања у дрвној индустрији у Србији и широм света.

Каже да се масивне плоче пласирају и у Немачку, али је примарни циљ смањивање продаје сировине, како би се форсирао извоз делова за намештај.


- Током последњих пет година, извозна цена буковине није мењана, а нема изгледа ни да ће расти, па ситуација није завидна. Јер, када се погледа шта је све поскупело и колико нас производња сада више кошта у односу на 2014, на пример, све је јасно. С друге стране, цене увозне сировине су на разне начине повећане... Иначе, и ми извозимо масивне букове плоче за намештај, а у зависности од облика, квалитета и количине, цена се креће од 550 до чак 1.550 евра по кубику - каже власник ивањичког "Дрво промета" Томислав Рабреновић.

Прочитајте још - Склапају намештај и извозе у Мађарску

Ипак, стручњаци су сагласни у ставу да је наш највећи проблем чињеница по којој је Србија једина земља у региону која и даље извози непрерађене трупце, уместо да се дрва продају домаћим фабрикама намештаја и тако допринесе остваривању додатног прихода - уз запошљавање нове радне снаге за обраду дрвета.

Лане је Црна Гора забранила извоз балвана, а ове је њеним стопама кренула и БиХ.

Фото Д. Гагричић

ЈАСНА РАЧУНИЦА

ПОДАЦИ из Акционог плана подршке дрвној индустрији Србије показују да само 48 одсто балвана из наше земље заврши код овдашњих произвођача намештаја, а већина се - у најбољем случају - извози као резана грађа.

Притом, није мало ни то што Србија годишње од извоза балвана просечно заради око 50 милиона евра, али стручњаци тврде да би производња намештаја донела бар пет пута више новца - уз отварање најмање 5.000 нових радних места.

КИНА

БОГОЉУБ Пунишић из Ивањице вели да се у његовој фирми кровна чамова грађа продаје за 170 евра по кубику. Цена букве - парене, а несушене - прве и друге класе се креће око 300 евра, док је сушена за 70 евра скупља. Каже и да 90 одсто букве заврши на кинеском тржишту, а он није директан извозник, већ посредством партнера годишње пласира око 3.000 кубика.