Око хиљаду људи присуствовало је духовној академији поводом 10 година од смрти патријарха Павла у порти манастира Раковица у Београду.

Протојереј др Саво Јовић, главни секретар Светог архијерејског Синода, др Љубомир Ранковић, уредник Гласа Цркве и свештеник Александар Милутиновић, парох из Ресника и свештенослужитељ манастира осветлили су живот и дело омиљеног српског патријарха.

Др Саво Јовић истакао је да патријарховање "свеца који хода" одликује напор да брод цркве и народа води јеванђелским путем, онако како је то пре осам векова чинио Свети Сава.

- Патријарх Павле је после Бога највише волео свој народ. Али не по сваку цену - рекао је др Јовић.

Цитирао је патријархове заветне речи, изговорене у недоба ратних страхота: Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем само да не буде злочина. Пристао бих да нестане, не само велика, него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих приста на нељудство и нечовештво.

Прочитајте још - Обнављају се кућа и имање патријарха Павла


Протођакон др Љубомир Ранковић, у свом емотивном говору, цитирао је библијску реч.

- Страшно је пасти у руке Бога Живога, казао је он, наглашавајући да је патријарх Павле из материне утробе дочекан на руке бога живога. Истакао је да је патријарх целог живота ходао тесном и трновитом Христовом стазом.

Фото: В. Митрић

Цитирајући Достојевског да не треба гледати народе какви они јесу, него шта би желели да постану, др Ранковић је истакао да је живот патријарха Павла идеал сваког Србина широм целога света и да је то велико знамење свенародног оптимизма и живе хришћанске наде у светлију и срећнију будућност Срба и Србије.

Свештеник Александар Милутиновић, поручио је да живот патријарха Павла служи као вечни узор српским свештеницима и духовним пастирима, наглашавајући да није далеко дан када ће "светац који хода" бити светац у календару наше цркве, на општу духовну радост васцелог српства.


В. Митрић