КАДА се Рава Нурк (70), родом из Медвеђе код Деспотовца, после четири деценије рада у Немачкој вратила у завичај, а како је целог живота сањала да има фијакер, отишла је у Врњачку Бању и одабрала један. Продавац је рекао да може да купи сва четири или ниједан. Направио јој је добру цену и она није могла да одоли куповини. Онда је схватила да су јој потребни и коњи који ће их вући. Тако се обрела у Јагодини и створила праву ергелу у којој ужива.

Рава је у Јагодини завршила машинско-техничку школу и хтела да се запосли у Фабрици "Каблови". Судбина ју је одвела у Немачку. Тамо је завршила економски факултет, али је, пошто је желела да буде самостална, постала угоститељ.

ПОСЛЕ пензионисања вратила се у завичај, планирала је да засади цвеће и ужива у својој кућици. Међутим, сплетом околности, остварила је жељу да вози фијакер, а уз то је створила - ергелу коња.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОГОНИ ЗА ЈОШ 1.200 РАДНИКА: Фински произвођач каблова за ауто-индустрију шири пословање у Смедереву

- Купила сам Белку и Цинку и пастува Медокса, липицанере, а онда и пони кобилу Малицу. Кобиле су се ождребиле и сада имам Меденог, Мексија, Никицу и Цакану и поније Илче и Анче. Они су моја породица - каже Рава показујући нам коње, док нам призор старице у тренерци, разбарушене косе, покрај које трчкара десет коња и четири пса на њиви покрај излетишта Руско гробље, делује помало нестварно.

НАПРАВИЛА им је, вели, стају, али је она почела да пропада. Волела би да отвори школу јахања и да изнајмљује фијакере, али је њена пензија недовољна да оствари замисао. Зато је рада да све поклони некоме ко би остварио њен сан. Судбина или случај су га можда већ нашли.

Рава Нурк са пастувом Медоксом

- Раву смо случајно упознали. Препознали смо њену неизмерну љубав према коњима и фијакерима. Уколико се договоримо, оградили бисмо имање, а у стаји бисмо урадили преграде, подове и одливе, као и изолацију. Нашли бисмо и неког члана нашег Удружења "Млади пољопривредници Србије" који уме да ради с коњима - каже члан удружења Оливер Алексић.

Док судбински прст Рави поново не покаже пут, пролазници ће уживати у необичном призору и мазити њене коње.