За Ђурђиц, славу Српске Атине, у Светогеоргијском храму у Новом Саду, после Свете архијерејске литургије, Његово Преосвештенство, Епископ Новосадски и Бачки др Иринеј, уручио је Орден Светога Саве, другог степена, Библиотеци Матице српске, којим је одликовао Свети Синод Српске Православне цркве, у знак признања за неизмерни допринос унапређењу културе, очувању српског језика, традиције и културне баштине нашег народа уопште.


Библиотека Матице српске, најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба, утемељена је у Пешти 1826. године, у окриљу књижевног друштва Матице српске.


Свеске Летописа Матице српске, прве књиге, које је Матица српска објавила и поклони из Русије, чинили су почетни фонд Библиотеке Матице српске. Четрнаестог августа 1838. Библиотека Матице српске је отворена за јавност.


Библиотека Платона Атанацковића и лична библиотека Саве Текелије представљају прве велике збирке које је Библиотека Матице српске добила.


Заједно са Матицом, Библиотека је пресељена 1864. у Нови Сад, где је смештена у дом Платона Атанацковића (Платонеум).


После Другог светског рата Библиотека се интензивно и свестрано развијала. Године 1948. постала је Централна библиотека Војводине и почела је да прима обавезни примерак свих штампаних ствари из Србије. Од 1958. је самостална установа. Од 1965. до распада Југославије прима југословенски обавезни примерак и функционише као једна од осам југословенских националних библиотека. Од 2008. прима и чува обавезни примерак са територије Републике Србије. Оснивањем Универзитета у Новом Саду 1960., обавља и функције универзитетске библиотеке. Године 1985. у Библиотеци Матице српске основан је Реферални центар Војводине, а 1989. започета је електронска обрада публикација. Када је успостављена узајамна каталогизација 2003., електронског каталог БМС постаје основни и већински део Виртуелне библиотеке Србије.


Библиотека Матице српске данас има око 4.000.000 књига и других публикација. Збирке се попуњавају обавезним примерком, куповином, разменом са 320 институција у 54 земље. Поседује веома вредну збирку рукописних књига, најбогатије збирке српских књига 15. до 19. века и српских периодичних публикација 18. – 19. века као и многобројне ретке књиге.


Прочитајте и: Eksplozija u Subotici: Usred noći na kafić bačena bomba


Публикације се користе у седам читаоница, а наручивање и задуживање могуће је и електронским путем. У Библиотеку се годишње учлани око 4000 читалаца, који у току године користе више од 50.000 публикација. Од 2011. на сајту БМС постоји Дигитална БМС.


У издању БМС објављују се Годишњак БМС, Вести БМС, каталози збирки БМС, Библиографија књига у Војводинии и друге библиографије, књиге у едицијама Трагови и Посебна издања, зборници радова са Трибине и зборници посвећени добитницима Награде Златна књига БМС и друге публикације.


Од 2016. прославља се Дан БМС, 28. април.


Библиотека Матице српске је носилац Вукове награде (1966) и Награде „Милорад Панић Суреп” (1992).