АКО би се снимао наставак серије "Срећни људи", Ђина би била успешна жена, хирург, са двоје деце, псом и вољеним мужем. Новине су ову моју изјаву редом преносиле и све се претворило у игру глувих телефона. Због тога сам имала проблема, јер су људи поверовали да сам хирург у Клиничком центру и прилазили ми са жељом да им дам здравствене савете - уз осмех нам прича глумица Југослава Драшковић.

Улогом Ђурђине Голубовић у "Срећним људима" стекла је велику популарност, а затим нестала с глумачке сцене. Ипак, ова даровита дама наставила је да се дружи с најмлађим члановима публике у позоришту "Пуж", где игра већ 23 године. Појавивши се у новом филму Југа Радивојевића "Зона Замфирова - други део", дала је прилику и мало старијим гледаоцима да уживају у њеном лику и делу.

- Кад нешто не тражиш, то те, ипак, снађе. Такав је мој случај са овом улогом - каже Драшковићева, која због обавеза у породичној фирми није ни помишљала да заигра у "Зони". - Пристала сам на наговор продуцента, јер је договор од пре 10 година да ћу играти у наставку, ако се икад буде снимао. Мада није велика улога, ласка ми што тумачим лик Зонине мајке.

* Да ли сте имали посебне припреме за ову улогу, с обзиром на то да више од две деценије нисте стали пред камере?

- За глумца је довољно да стигне раније на место снимања, обуче костим, зна текст и уживи се у атмосферу на сету. Имала сам осећај као да никад нисам била одсутна. Глума је као вожња бицикла, једном глумац - увек глумац.

* Планирате ли још нових пројеката?

- Не. Размислићу ако буде занимљивих понуда. И око ове мале улоге се подигла велика прашина. С обзиром на то да сам у породичном послу, тешко ми је све да уклопим.

* Направили сте велику паузу у каријери. Да ли сте данас срећни због тога?

- Човек се увек пита да ли је нешто могао боље да уради, а глумачка каријера је право поље за испитивање. Кад те живот понесе у једном правцу, не ради то случајно. Нисам фаталиста, али је можда овако требало да буде. Ко зна шта ме чека сутра! Потенцирање глумачке каријере по сваку цену доноси много горчине и непроспаваних ноћи. Глумцима није лако и дивим им се колико енергије троше на развој талента и добијање улога. На овим просторима недостају глумачки агенти, који би нудили услуге глумаца, како они не би трошили енергију на познанства и кафане. То би нашој професији дало потребно достојанство.

ПОЗОРИШТЕ "ПУЖ" ЈЕ МОЈ ДОМ

* И ДАЉЕ сте активни у позоришту "Пуж". Колико вам прија рад с децом?

- Откад сам завршила Академију уметности у Новом Саду, мој први посао био је у овом позоришту. Захваљујући Цаци Алексић и Бранку Милићевићу, имам глумачки континуитет и на томе сам им захвална. Ма колико позоришта мењала, "Пуж" је увек био мој дом. Играње за децу не разликује се од глуме за одрасле, осим чињенице да нема лагања.