ОД комичног Богољуба Шаулића из "Аудиције", преко поручника Сафета Пашића из чувеног филма Рајка Грлића "Караула", до "босанског Ренеа" у серији "Конак код Хилмије", улоге су које је познати глумац Емир Хаџихафизбеговић дочарао маестрално. Каријера дуга више од три деценије саткана је од плејаде различитих ликова у којима је изнова приказивао ново лице. Овај врхунски комичар доказао је да се одлично сналази и у осталим жанровима, о чему сведочи занимљив податак, да је највеће светске награде освајао управо тумачећи озбиљне психолошке ликове у потресним драмама. Најновија прича у којој је славни босанскохерцеговачки уметник показао таленат, "Конак код Хилмије", доживела је другу сезону на Топ каналу (средом у 20.00) и одушевила публику у региону.

- Увек ми је неугодно да говорим о неком пројекту кад сам носилац главне улоге. Зато ћу се послужити статистиком како бих објаснио успех прве сезоне. Шерови су били феноменални, гледаност огромна, у једном тренутку већа чак и од Другог дневника. То је зато што 30 година на телевизији у домену серијског програма нисмо имали причу о Другом светском рату - објашњава Хаџихафизбеговић. - Тај историјски период је пикантан, и цела прича, од напада Хитлера на Пољску па до дана када је на Нагасаки бачена атомска бомба, привлачи гледаоце.

Чим се појавила на малом екрану, комедија о сарајевском угоститељу Хилмији Фрљу поређена је с незаборавном британском хумористичком серијом "Ало, ало", али наш саговорник за то не мари.

- Па, нека је! Док ми водимо овај разговор, негде се на сто места играју дела Шекспира и Гогоља. Годинама се снимају трилер-филмови сличног садржаја. Је ли јересно снимати балкански римејк серије "Ало, ало"? - пита се глумац, и додаје да му је драго што је "Конак код Хилмије" окупио квалитетну екипу из региона. - Природније је да Бојан Перић, Тарик Филиповић и ја радимо заједно него да дође неки Румун, Бугарин или Скандинавац. За моје филмове и серије нису потребни титлови ни у Загребу ни у Београду.

Прочитајте још - Бојан Перић: Младост чврсто корача

Хаџихафизбеговић наглашава и да су теме приказане у серији, чија се радња одиграва од 1941. до 1945. године, и данас актуелне.

НИЈЕ ЛАКО УВЕК БИТИ ДОБАР - НАИГРАО сам се комичних ликова, али поседујем дугачак списак улога које су тешке, психолошке. Иако нисам васпитан да причам у првом лицу једнине, мораћу да се похвалим, јер су ретки глумци који су тумачили тако широк дијапазон карактера као ја. Није лако бити добар у сваком жанру - каже глумац који је освојио Златног лава у Венецији за ролу у филму "Таква су правила". - Већ деценију играм у позоришној представи "Жаба", и дешавало се да људи нису веровали да се ради о оном истом глумцу из филма са Лепом Бреном.

- На овим суровим балканским просторима исте реплике се изговарају већ 100 година. Кад станемо пред камеру и почнемо да играмо по тексту Феђе Исовића, заправо видимо да су то речи из 2018. Повампирени национализми и фашизми још су у траговима. Одговорно тврдим да је у екс-Југославији однос добрих и лоших људи 90 према 10 одсто. Налазимо се под тиранијом огромне мањине. Ова серија говори о томе како да се направи цивилизацијски преокрет и да добро постане активно, а зло пасивно.

Кроз кафану главног јунака пролазе усташе, партизани, четници, Немци, Албанци и разноразни издајници, а наш саговорник наглашава да је серија политички некоректна према свима.

- Баш зато је добра, јер никог нисмо штедели. Већ су се нашли морални светионици и пуританци да пишу критике на "Хилмијин" рачун, а оне долазе из националистичких кругова. Ми овде "разваљујемо" све "лоше момке", али кроз хумор. Највише ме је страх да они не постану симпатични, а на добром су путу та то буду - прича Емир кроз осмех.

На питање ко би у данашњем модерном добу био Хилмија и где би се налазио конак, нисмо добили одговор, али наш саговорник је казао да се "све препознаје".

- Гледаоци су ти који праве поређења између ликова које гледају у серији и данашњих. Живот је суров, али из те суровости некад настане сјајна комедија. Кад добро анализирате филм "Маратонци трче почасни круг" схватате да је у питању трагедија. Ипак, ми памтимо реплике и смејемо се. Такође, "Ко то тамо пева" је тужан филм. Микс трагичног и комичног ће на овим просторима трајати дуго после нас, и у томе је драж "Конака". Јер, где престаје логика, ту почиње Балкан.

"Победнички двојац" - сценариста Феђа Исовић и редитељ Елмир Јукић, творци комедије "Луд, збуњен, нормалан", били су му довољан гарант да ће нови пројекат бити успешан.

Прочитајте још - Цела Југославија једна "Караула"

- Исовић је генијалац о коме треба направити документарац. После 270 епизода серије "Луд, збуњен, нормалан" мислио сам да ће се на сценарију за "Хилмијин конак", који је писао паралелно, видети да се уморио. Међутим, ово је напросто фантастично. Он зна да направи заплет, водвиљски је писац. Такође, Јукић је сјајан редитељ и у југоисточној Европи један од најангажованијих - прича Емир. - Сви колективни послови траже атмосферу. Ако она изостане, ако има сујете и оних што мисле да су паметнији од колега, то се види на екрану. Поносан сам што је ову серију стварала породица из Београда, Загреба, Сарајева и Скопља. У глуми националност није битна. Кад се рађа пројекат с нашег језичког подручја важно је да се окупе најквалитетнији људи из региона. Тада настаје најукуснија торта.

Насловног јунака описује као шерета, антифашисту, затеченог у опасном историјском тренутку, који покушава да спасе свој бизнис и сачува породицу а да притом остане моралан.

- Нашао се у једном караказану, како ми то у Босни кажемо, где је са сваким близак, а ни са ким искрен. У суштини је добрица и сматрам да људи попут њега поправљају свет.