ДУХОВИТИ ситком "Два брата против Хипократа" (О2, 19.50) последњих недеља развесељава нас анегдотама и односом два рођака, Саше (Небојша Миловановић) и Вулета (Петар Стругар). Односе међу њима успешно закувава Сашина асистенткиња Стојанка. Улогу ове "шефице параде" у ординацији доноси нам Зинаида Дедакин. Глумица позната по интерпретацији многобројних телевизијских, филмских и позоришних ликова, са лакоћом је ходала у Стојанкиним "ципелама".

- Ово је један од ретких текстова и сценарија који се са лакоћом, моментално усвајају на првим пробама. Тако је добро написан, што сам одмах и констатовала са колегама. Ретко када добијемо овакав комад - открива Зинаида Дедакин за наш лист, те додаје: - Снимања су била изразито напорна. Ипак, то није никакав проблем када радите са "дрим тимом" какав чине моје колеге Небојша и Петар, као и редитељ Пеђа Маринковић. Једни другима смо стално нешто предлагали и помагали, а у неким тренуцима морали смо и да прекидамо снимање, јер нисмо од смеха могли да наставимо.

Да је један од кључних састојака за квалитетано дело управо пријатељски, подржавајући и искрен однос са сарадницима, уверена је Зинаида. - Временом сам дошла до закључка да је то заиста тако. Оно што ми изразимо током снимања или прављења представе, што емитујемо између себе, то публика може да препозна. Овде се догодило то да смо све време једни друге мотивисали и инспирисали - каже Дедакинова.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Зинаида Дедакин: Его је опасна работа

* Осим у новом ситкому, гледамо вас и у "Ургентном центру". Какво искуство носите из овог серијала?

- То је потпуно другачија форма. Волим ову серију, а уживала сам гледајући и америчку верзију. Што се тиче сценарија, жао ми је што мој лик нема још "масније" задатке. Сматрам да би могао да их има. Ипак, у првој сезони сам се веома добро снашла, јер видим да људи много воле сестру Љиљу, што ми је драго. То значи да су препознали у том лику неку особу која често постоји по домовима здравља, болницама, а у овом случају у Ургентном центру.

* Остварили сте многобројне улоге, да ли вам је нека остала у сећању као најдража?

- Сваку улогу сам бирала. Нису ми наметане, тако да сам била у ситуацији да будем везана за сваку од њих. Ипак, некако се временом све забораве, јер се иде у нове изазове. Не могу да кажем да сам за неку посебно везана. Оно што бих истакла је да се још ниједне не стидим. То некако најнескромније осећам у себи и волела бих да се до краја живота не постидим ниједног лика који сам бранила.

ИСТИНА, ВЕРА И ИСКРЕНОСТ

ОД кога сте највише научили током каријере?

- Од оних којима сам веровала. То су били глумци, али и људи из мог окружења. Када сам касније у животу стала на сцену са Оливером Марковић, Миром Ступицом, Mићом Томићем, Павлом Вуисићем и многобројним ствараоцима, бардовима 20. века, схватила сам да имам поверење у њих. Истина, вера и искреност оно што сам највише препознавала у овим људима.