Водитељка Деа Ђурђевић пет месеци након саобраћајне незгоде коју је доживела вратила се на мале екране као домаћин емисије "Ново јутро" са Предрагом Сарапом.

Иако није завршила са терапијом, водитељка је одлучила да се за стално врати на посао, а све гледаоце емисије "Ново јутро" коју води са колегом Предрагом Сарапом поздравила је и очарала црвеном хаљином која у народу представља симбол среће.

Деином повратку највише се обрадовао колега Предраг сарапа.

- Лакше је и лепше са Деом и њен повратак ће донети неки нови искорак. Она је упућена у све као да није ни била одсутна. Ми смо одличан тандем, уиграни смо и ништа не може трајно да нас поремети. Идемо даље заједно, а ја сам сигуран да ћу сведочити њеном константном напредку који је евидентан у информативној сфери и у забавној. Деа је озбиљна млада снага српске телевизије и подстрек свима да се јуначки ухвате укоштац са проблемима - истакао је Сарапа.

Са својим шармантним осмехом Деа је ускочила у кадар и нашалила се у препознатљивом стилу:

- Молим вас укључите мод панорама да Сарапа и ја станемо у кадар, јер тешко да ћемо у обичан стати јер сам се и ја угојила - рекла је Деа

Испричала нам је да је после консултација са доктором Марком Бумбаширевићем, којем је неизмерно захвална за помоћ, добила снажне поруке од маме, баке и дечка Младена Мијатовића.

- Ово је то јутро које смо чекали и са њим крећемо у нове радне победе. Чекала сам овај дан јер он за мене значи повратак у нормалан живот. Надам се да ћу предстојеће терапије моћи да уклопим са послом. Добила сам инструкције од доктора Бумбаширевића да не смем много и напорно да радим. Добро јутро су ми пожелели доктори и сестре са ВМА и са КЦС где сам се лечила. Младен ми је послао поруку: "Све је исто, као да ниси ни одлазила, а јавио се и са реченицом: "Добро јутро за наше најбоље јутро”, тако да ово заиста јесте наше најбоље јутро. Синоћ сам се седела са мамом и другарицама и кад сам погледала у сат и схватила да је поноћ рекла сам: Ајмо разлаз ја ујутру радим". Сви смо се тргли јер је то битна разлика у односу на претходне месеце кад је за мене било најбоље да што дуже сви са мном буду будни - препричава Деа.

фото АТА

Деу су околности натерале да промени стил одевања и да високе потпетице замени равном обућом, а због гипса на руци морала је целој ситуацији да прилагоди и гардеробу.

- Срећа да сам деснорука, испраксала сам се да са једном руком могу да радим чуда, нешто што ми је било незамисливо раније. Била би већа мука и чудније да ми је страдала десна рука - истиче Деа.

Деа је открила и како је себе храбрила када јој је било најтеже.

- У болници су ме често питали: "Од чега си, жено, кад си тако храбра". Имала сам доста операција за цео живот, петнаест њих. Највећу подршку уз маму, баку и Младена који је та наша мушка фигура и ослонац су ми моји најбољи пријатељи Даца, Тале и Каћа. После сваке урађене вежбе, говорили су ми да урадим још једну и да то могу. Кад сам лежала и нисам могла да се померим, замишљала сам како ходам. Када сам почела да ходам, замишљала сам како радим. Себи сам стално задавала нове изазове и захтеве и то ме гурало напред, али тек за годину до две, тако су лекари рекли, могу да очекујем да будем она стара Деа, да се све врати у нормалу - каже храбра водитељка и објашњава шта је схватила:

фото АТА


- Изгледа са сам од маме несвесно научила да будем храбра и да изгледам челично, као хладна лејди која не показује емоције. Мени је физички било најтеже, али мислим да је мојој Нени психички било много теже него мени јер је гледала своје дете којем не може да помогне. Она није плакала или бар не преда мном. С друге стране, Млађа нам је био ослонац за све што не можемо - закључила је Деа.