НОВУ сезону "Мјузиколоџи баркафе сешенс" концертног серијала, наступима 28. и 29. септембра у престоничком клубу "Битефарткафе", отвориће самоука мултиинструменталисткиња француско-мароканског порекла Хинди Захра. Једна од највиртуознијих савремених уметница из света блуз, џез и етно музике, већ је била у Београду пре две године. На питање шта очекује од предстојећих концерата у главном граду Србије, Хинди за "Новости" одговара:

Прочитајте још: Борис Бакалов: Популарна музика данас није искрена

- Наступ у Београду ми је било невероватно искуство. Лепо сам се повезала са публиком и осетила сам њихову енергију, а они су осетили моју суштину. Не знам шта конкретно да очекујем, али знам да ме чека публика која заиста разуме музику и оно што радим. Једва чекам да видим у ком смеру ће се развијати концерт једне вечери, а у ком правцу концерт друге.

* Највећи утисак на вас је у музичком смислу имала мајка?

- Била сам окружена музиком одмалена. Одрастала сам са музиком сваки дан и слушала мајку како пева. Њени наступи били су увек пуни емоције, што је оставило највећи траг на мени. Увек је певала из срца, а не из главе. То се може осетити на сцени. Увек се види разлика између оних извођача који само раде свој "посао" и оних који наступају због својих осећања и због тога што воле оно што раде. Музика може излечити срце, тело и душу.

Прочитајте још: Виктор Тумбас: Џез је одувек мој живот

* У музичке воде упловили сте као заменска певачица за париске хип-хоп бендове?

- Увек сам била под великим утицајем америчке и афричке музике.Бавила сам се и опером, али сам убрзо схватила да то није за мене. Имати истрениран глас је важна ствар, али опера захтева од музичара да глас истренира до одређеног нивоа, мењајући га и прилагођавајући одређеним стилским потребама. Мени је било неопходно да ми глас буде слободан. Желела сам да пронађем свој музички стил. Научила сам како да се понашам на сцени, како да снимам у студију, али од почетка сам била одлучна да компонујем и стварам своју музику.

* За други албум "Homeland" требало вам је дупло мање времена него за дебитантски "Handmade"?

- Први албум сам продуцирала, компоновала и певала сасвим сама у једном апартману у ком сам живела. Реч је о пројекту који сам сама хтела да урадим, од почетка до краја и да на тај начин искусим комплетан креативни процес. Други албум је настао у Мароку. Преселила сам се у Мароко, где сам пет година путовала и трагала за својим музичким идентитом. Много сам путовала и желела сам да и публика осети и искуси моја путовања кроз музику. У Мароку сам снимила албум, али сам у Шпанији потом снимила гитару и неке друге инструменте.

* Не певате о фиктивним ситуацијама, већ о својим животним искуствима и догађајима?

- Ја приче не измишљам, само препричавам оне које сам проживела. Имам пријатеље музичаре који су и "писци", они причају неке фантастичне приче, али ја то никада нисам могла, зато и не бих рекла да сам списатељица, већ радије да сам песникиња, јер кроз музику изражавам само оно што сам сама у животу искусила.

БЛУЗ, ТУГА И БОЛ

* ЗБОГ чега вам је близак блуз?

- То је музика која је настала да би се изразила туга и бол. Неопходно је изразити тугу певајући и свирајући. Кроз вибрације које стварамо, наше тело и душа проналазе своје путеве до излечења. Процес је важан и за публику и за самог извођача. Није свима потребан психијатар, или "лајф коуч". Можемо сами себе излечити кроз музику, играње, уметност и природу.