ТОКОМ 20 година телевизијске и нешто дуже кулинарске каријере, Гордон Ремзи уз Ентонија Бордејна постао је најцењенији и најбогатији кувар с малог екрана свих времена. Да није реч о продавању магле и шоу-бизнис триковима најбоље сведочи 12 Мишленових звездица којима је окитио своје ресторане широм света. Али, нису само Ремзијеви гурманлуци разлог популарности овог мага за шпоретом. Оштар на језику, увек са конструктивним саветима, успео је да дугогодишње искуство преточи у ријалити емисије које су данас азбука ТВ кулинарства. Тако је његова од силних кухиња и хотела из пакла створила оазе укуса и ужитка, а било је ту и кухињских кошмара који су без размишљања устукнули пред његовом варјачом. Две деценије касније, не помишља да кецељу окачи о клин. Његово путовање и даље траје. И води нас до "Скривених укуса света" - нове емисије у којој нам сваке недеље у 21.55 на каналу Национална географија доноси кухињску магију далеких предела.

- За мене је овај серијал био дивно путовање у тајни свет, скретање с туристичких стаза у заједницу чији сам био део, а не само посматрач - открива у ексклузивном разговору за "ТВ новости", Гордон Ремзи, додајући да је рад на "Скривеним укусима света" био прилика да се приближи изворима из којих су нека од њему омиљених јела потекла. - Претходне две деценије користио сам многобројне зачине са свих страна света, који су ми до сада стизали директно на праг. Овог пута, запутио сам се у свет да откријем њихово порекло. А верујте, осим оних на које сам навикао, пробао сам неке чији су ми укуси били потпуно откровење. Сигуран сам да се они никада неће појавити на тржишту у Лондону.

* Формат кулинарских емисија популаризовао је, пре свега, Ентони Бордејн. Колико се "Скривени укуси света" разликују од свега што нам је недавно преминули славни кувар понудио у својим серијалима?

- Истина је да смо се појавили са нашом емисијом у мало незгодно време, баш кад нас је све изненадила Тонијева смрт. Он је био мој велики пријатељ, и никада ми не би пало на памет да некога копирам, а камоли човека са којим сам толико пута поделио оброк или чашу вина. Давне 2004. започео сам кулинарско путовање на телевизији посетом Камбоџи, невероватним азијским острвима и Вијетнаму. Чак сам провео три месеца у Индији, обишавши је од севера до југа. Путовање је моја велика страст коју сам успео да уклопим и у свој посао. Због тога ми увек сметају они који су критиковали емисију, а да је претходно нису ни погледали. Сада, када има одличне оцене, коначно сам миран. Свима је јасно да оно што сам понудио и емисије Бордејна немају ниједну додирну тачку. "Скривени укуси света" приповедају о ономе што волим и радим најбоље. То је велика кулинарска авантура која нам помаже да разумемо различите културе. Захваљујући њој од кувара и учитеља постао сам ученик. Оставио сам по страни сва своја пређашња искуства и лекције које сам научио и отворио сам ум за нова знања. "Скривени укуси света" били су остварење мог сна.



* Развој технологије и појављивање друштвених мрежа учинили су да се храна, првенствено због "Инстаграма", све чешће прави да буде лепа на око како би добила много "лајкова" и позитивних коментара. Како гледате на тај феномен, и да ли сте присталица тренда инста-хране?

- То је мач са две оштрице. Искрено, нисам против тога, иако има кувара који дижу велику помпу против тих нових навика људи да све што једу фотографишу и објављују на "Инстаграму". Сасвим супротно, уживам у томе да са светом делим све што ме одушеви када је реч о неким занимљивим специјалитетима. То је успомена коју ћете чувати до краја живота. Наравно, важно је да сликање не постане разлог због ког правите храну. Уживање у кулинарству мора да буде испред свега. Али, ако се налазим усред Барселоне и налетим на сјајан тапас бар, логично је да ћу тако нешто овековечити фотографијом и поделити је путем "Инстаграма" са мојим асистентима. То ће им послужити као инспирација за неки њихов оброк. У томе видим велику вредност технологије и друштвених мрежа.



* Волите ли да посетиоци ресторана постављају на друштвене мреже фотографије ваших кулинарских ремек-дела?

- Обожавам. То је и веома практично. Ако сам на 6.000 километара од свог ресторана, много ми значи да видим да ли је све под контролом, и има ли потребе за неким исправкама. Ову бољку модерног времена на тај начин окренуо сам на своју руку. И да будемо искрени, увек прво једемо очима. Признајте да много теже бирате да пробате храну која на први поглед не делује привлачно. Још једна од предности "Скривених укуса света" је у томе што сам успео да из удобности лондонских кухиња изведем своје младе куваре на терен и поведем их у далеке делове Земље да осете магију кухиње из "прве руке".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Стефан Миленковић: Имамо срце, фали нам дисциплина


* Оброци које сте припремали у "Скривеним укусима света" осликавају културу различитих народа које сте угостили у серијалу. Уз какву трпезу сте ви одрасли?

- Одрастао сам у Шкотској, мада сам тамо провео мало времена. Детињство памтим по лепим данима у Стратфорду на Ејвону. Пре свега, учили су ме да је веома некултурно остављати храну у тањиру. У нашој кући је увек све морало да се поједе. Сећам се и да није било поделе на предјело, главно јело и десерт. Колач се јео једном у три недеље и то је био посебан догађај. Мајка је била куварица у једном ресторану у главној улици градића који сам вам поменуо. Њен специјалитет била је сјајна печена шунка, као и чорба од шунке са јечмом. Такође смо редовно спремали шницле и питу од бифтека и бубрега. Покушала је једном да нас пређе са шкембићима куваним у млеку, али није јој прошла та идеја код нас. Било је ту и једноставних јела, италијанских тестенина, болоњезе шпагета... Викендом се традиционално јело печење, а повремено би то обогатила са варијацијама јела од изнутрица. Десерти су били ретки, али када бисмо их имали на трпези најчешће је било речи о пудингу или пити од јабука.



ОМИЉЕНА МИ ЈЕ ГРЧКА КУХИЊА

* ДА ЛИ сте током ваших путовања за потребе емисије наишли на јело које сте одбили да пробате?

- Као што сам вам рекао, одмалена сам научио да је одбијање неког јела или остављање полупразног тањира израз велике некултуре. Уосталом, моја животна филозофија је да све треба пробати јер је сваки оброк ново искуство. Не само гурманско, већ и животно. Залогај хране је више од обичног чулног доживљаја. Ако су ме "Скривени укуси света" нечему научили то је да кроз кухињу једног народа упознајете његову историју, културу и обичаје. Одбити нечије јело, према томе, велико је непоштовање народа из ког је оно потекло. Иначе, моја омиљена кухиња је грчка. Медитерански укуси су оно без чега никада не бих могао.