Излишно је и покушавати да каријеру која траје педесет година уоквирите уводом од само неколико реченица. Није немогуће, али је недовољно . Зато је, можда, најбоље само написати За добра стара времена. Јер, неке песме су много више од обичног хита, и у себи носе не само време, већ историју, генерације, поднебље, симболику, успомене, емоције, људе, живот. И са првим тактовима, увек изнова, враћају та времена. Не пролазе. Нови фосили нису остарели. И, очигледно, никада неће. Баш зато што долазе из таквог времена. Сања Долежал је његов сведок, симбол и глас који не бледи, баш као ни време у коме смо знали шта значи ставити руке на нечија рамена.

* Педесет година каријере је јубилеј којим се мало који бенд или извођач може похвалити. Шта га, када су Нови фосили у питању, чини толико посебним?

- Велики је то јубилеј, а још је лепше знати и осетити да публика и данас једнаким жаром воли песме које су тако давно написане.

* Јесте ли те давне 1983.године, када сте постали део бенда, могли да замислите да ће прича Фосила бити толико велика, дуготрајна и јединствена?

- Наравно да не, била сам млада девојка, размишљала сам да ће ми долазак у Фосиле бити привремена забава, подебљање студентског буџета. Свакако нисам размишљала да ћу се скоро до пензије бавити тим послом.

* Нови фосили су били и остали симбол једног времена и многих генерација. Шта је и сада, на концертима и при сусретима са публиком, исто као некада?

Иста је радост, весеље, добре и позитивне емоције. Проведемо два, три сата у предивном расположењу. И ми и наша публика.

* Носталгија, данас, боји ваше песме и концерте. Како је доживљавате, осећате, схватате? И ка чему је, пре свега, усмерена?

- Не боји носталгија наше песме. Текстови нису носталгични, и данас су актуелни. Песме говоре о љубави, а љубав је вечна. Носталгија нас и публике је вероватно према чињеници да смо били млади, а данас више нисмо. Сви се радо сећају младости и безбрижности која краси то раздобље живота.

Прочитајте још - Сања Долежал поново заљубљена

* Какве емоције легендарна песма„За добра стара времена“ данас изазива у вама?

- Песма „За добра стара времена“ говори о љубави која је прошла. Сви смо то доживели и искусили, и зато се и данас многи могу поистоветити са тим стиховима.

* Шта је, после оволико година и искуства, оно најважније што је групу и ваше песме учинило безвременим и увек младим?

- Увек истичем да су песме те које су безвремене. Наравно да смо сви ми остарели, неки изгубили косу, неки добили вишак килограма. Али, радост певања и свирања, срећа коју осетимо на позорници, када публика пева с нама, то нас свакако одржава активнима и младима.

* Које године Нових фосила су ипак биле тешке, када сте имали утисак да је „старост“ на вратима и да се даље не може?

- Нисмо осетили старост, али тужни тренуци, када су преминули неки наши чланови, су сигурно најтежи. Али, то је живот. Чине га и лепа и тужна искуства.

* Ђурђица је прва отпутовала небеским кочијама, онда и Момо, затим и ваш супруг Ненад. Колико су и даље у свакој вашој песми, наступу, мислима, и колико без њих, ни педесет година касније, Фосили не би били то што јесу?

- Наравно да су увек са нама. И на концертима увек имају посебну посвету. Без њих, и свих осталих који су оставили свој печат и траг, Фосили не би били то што јесу.

* Били сте једна од највећих звезда бивше Југославије. Чини се да сте одувек велику славу носили лако, са осмехом. Када је терет ипак био превелик?

- Није увек било лако. Не можеш константно бити добре воље. Најтеже су прве године, када ми је преминуо супруг. То знају сви људи који су изгубили своје најближе. Туга не престаје, него научиш да живиш са њом.

* Ваш глас, емоција, очи, осмех и непосредност се нису променили. Шта, упркос свему, нисте дозволили годинама, па је то и данас она Сања коју памтимо из старих добрих времена?

- Не знам, једноставно сам таква. Настојим да преживим ружне тренутке, и да се свакодневно радујем ситницама.

* Како описујете траг који су Фосили оставили у музичкој историји овог поднебља, који ће сигурно остати још дуго после свих нас?

Траг су песме које ће се певати и кад нас не буде. Та спознаја је највећа срећа и задовољство.

* Можете ли издвојити најдрагоценији и најлепши моменат толико велике каријере, који и данас говори да је све вредело и да овај јубилеј није случајност?

- Најлепши тренутак је сваки концерт, сва љубав коју осећамо да нам публика годинама пружа.

* Којим речима и емоцијама бисте ви испричали Причу о 50 година Нових фосила?

Дођите на концерт, па ћете чути причу. Не може се то овако, укратко.

* Можете ли за себе рећи да сте, како једна ваша песма каже, Дијете среће?

Не знам јесам ли дете среће, али мислим да је срећа основни циљ којем тежимо. Понекад нас живот разочара и повреди, али морамо бити захвални на свим лепим тренуцима које проживљавамо. Волим да кажем деци да живот није само цветна ливада. Има ту и трња, рупа, мрачних предела, али то тако мора бити. Зато се сваком новом цвету треба веселити и уживати у његовој лепоти.

* Да ли у Београд, 15. новембра доносите дух старих добрих времена?

Доносимо себе, са свим својим радостима и тугама. Публика зна да може очекивати пуно лепих песама и још више љубави и емоција.