МАДА је одмалена била део драмске секције чувеног педагога Мике Алексића, млада глумица Ива Илинчић је тек током средњошколских дана схватила да глума није само дечја жеља, већ њен животни позив. Уписала је Академију из првог покушаја, у класи професора Драгана Петровића Пелета, и, како каже за "ТВ новости", до сада се није покајала. У свет глуме закорачила је на сцени позоришта Атеље 212, у представи "Љубав, љубав, љубав", редитељке Алисе Стојановић. Протеклих месеци упознали смо је као Теодору у серији "Жигосани у рекету" (Прва), за коју је морала да прође неколико кругова кастинга.

- Имала сам трему и пробала сам и за улогу Анамарије. До самог краја није се знало који лик ће играти Миона Марковић, а који ја. Тог дана имала сам пробу и са Александром Радојичићем. У тренутку се поклопило баш све како треба, драго ми је што је ова подела оваква каква јесте - истиче Ива.

Иако у новим епизодама које ћемо ускоро пратити на Новој С Теодора сазрева и мења се, у првој сезони је била у вези са више од две деценије старијим професором, кога у серији тумачи Војин Ћетковић. На питање како је младој глумици кад на почетку каријере одмах "добије" љубавне сцене, Ива нам одговара да јој није било лако:

- Првенствено из угла мог лика, с обзиром на то да је у питању млада студенткиња која је у односу са својим, 25 година старијим, професором. У том смислу ми није било једноставно, јер сам размишљала како да је одиграм а да публика њу не осуђује. Међутим, кроз разговор са ауторима серије, као и са Драганом Бјелогрлићем, дошли смо до решења. Војин ми је као колега много помогао и тиме ми знатно олакшао цео процес.

* Тражећи себе, Теодора креће лошим путем, што је често део сазревања младих људи. Какво је било ваше одрастање, да ли сте имали неке изазове?

- Теодора и ја се разликујемо по много чему, јер сам ја у тим годинама била прилично мирна и нимало проблематична. Сматрам да су моји родитељи имали среће са мном, јер сам и кроз пубертет мирно прошла. Нисам им задавала главобоље. Оно у чему се нас две поклапамо јесу ноћни изласци до бесвести. У току студирања сам имала фазу када сам стално ишла на неко дружење, журке које је класа организовала. Верујем да и то мора да се прође. Иако сам била релативно послушна, период од 18-19. до неке 23. године је за мене лично био много турбулентан и пун изазова. Још се формирам, тако да не могу засигурно да кажем колико сам из њих научила, али то сигурно јесте један интензиван и испуњен период за сваку особу.

* "Жигосани у рекету" говоре, између осталог, и о другој шанси. Шта за вас она значи? Да ли је дајете људима?

- Верујем у другу шансу и до сада сам је давала неким особама, без кајања. Била сам у ситуацији да и ја добијем другу шансу, јер сам прву испустила. Ствар је у доброј процени. Уколико сматрате да ће заиста вредети, ако је неком пружите, нећете се покајати. Ако погрешите, и то је за наук. Из грешака се највише учи.

Прочитајте још - "Жигосани у рекету" добијају наставак

* Каква је сарадња са Бјелогрлићем? Да ли је строг?

- Он је, заиста, за младог глумца велика прилика, која много значи. Изузетно је вредан и посвећен. Мада је сада у столици редитеља, од других га разликује то што је првенствено глумац. Зна тачно шта треба рећи, коју индикацију дати, тако да га глумац разуме. Не бих рекла да је строг, једноставно је ауторитет и колеге му безрезервно верују.

* Били сте 10 година део драмске секције Мике Алексића.Шта сте научили од њега?

- Научила сам много животних ствари, које се тичу морала, поверења и поштовања. Микина група је драгоцена, посебно за дете у тим годинама, када се ствара основа за многа размишљања и ставове. Људи које сам ту упознала су пријатељи за цео живот, са којима сам и даље веома блиска. То је другачија врста дружења. Делили смо годинама много тога на та три часа недељно. Захвална сам што сам била тамо, вероватно бих била другачија особа данас да нисам прошла кроз све то.

* О којој роли маштате, а шта никада не бисте играли? Да ли је млад глумац у могућности да бира улоге?

- Није, тако да добро размислим пре него што прихватим или одбијем неку улогу, знајући колико је ретка прилика да играмо оно што желимо. Волела бих да глумим нешто потпуно супротно од онога што људи очекују, јер су, нажалост, наши редитељи овде склони калупима, из којих се глумац једва чупа. Посебно ако је на почетку каријере.

* Који савет професора Драгана Петровића ћете заувек памтити?

- Рекао је једном приликом: "Пазите да ваша доброта не пређе у глупост". То сам добро запамтила. Познајем много људи којима се то догодило.

РЕЦИТОВАЊЕ И ПОЕЗИЈА

* ОСВОЈИЛИ сте прошле године награду за рецитацију на фестивалу "Данило Лазовић", и то са највишим оценама. Хоћете ли поново учествовати на оваквим такмичењима?

- Тај фестивал је био прелепо искуство, у дивној атмосфери у Прибоју, уз гомилу младих студената. Остао ми је баш у лепом сећању. Ове године идем поново тамо. Једва чекам! Лепо је бити део манифестације која негује поезију и носи име великана Данила Лазовића. Мислим да ћу то оставити иза себе са студентским данима, али никад се не зна! Рецитовање и поезију волим, па ако се укаже прилика - радо ћу поново бити део тога.