У ДОМУ омладине Београда синоћ је, у склопу 15. филмског фестивала "Слободна зона", одржана српска премијера документарног филма "Туста" Андреја Коровљева о харизматичном фронтмену култног пулског панк састава "КУД Идијоти" Бранку Чрнцу. Публици која је дворану испунила до последњег места пре пројекције обратио се режисер Коровљев, захваљујући им што су дошли у толиком броју, а онда их је замолио да остану и по завршетку филма, како би разменили утиске.

"КУД Идијоти", чији је слоган био "Куд Идијоти прођу ту трава не расте", основани су 2. фебруара 1981, а класичну поставу чинили су Сале Веруда, Туста, др Фриц и Птица, који су, како су их савременици описали у документарцу, изгледали као да су изашли из стрипа "Алан Форд". Свирали су панк, а имали дуге косе, што је тада било незамисливо. Тројица од њих радила су у пулском бродоградилишту "Уљаник", а чињеница да је Туста све док се није разболео био активан синдикалац и радник у администрацији, учинила је његово име симболом отпора, јер је читавог живота са "Идијотима" заступао радничка права, пркосио свакој неправди, политичком режиму и заговарао антифашизам.

Пратимо успон бенда, од победе на Омладинском фестивалу у Суботици (највећем демо фестивалу у СФРЈ), преко наступа на фестивалу медитеранских земаља у Ређо Калабрији, када су италијански карабинијери покушали да прекину наступ док су певали "Бандјера роса" (највероватније испровоцирани рефреном "Живео комунизам и слобода"), што је "Идијотима" донело велики публицитет у тамошњој, али и нашој штампи.

Фото К. Михајловић

Ова рокенрол прича, настала од архивских материјала и интервјуа са Тустиним колегама из бенда, другим музичарима, критичарима, пријатељима и члановима породице, укључује и сегмент посвећен ограниченом деловању групе и забранама које су доживљавали услед рата и националистичке атмосфере у Хрватској деведесетих година.

Сазнајемо колико је Тусту болео рат који је беснео на простору бивше Југославије. Тада су, како је објаснио Петар Јањатовић, стекли статус бенда оштрог језика и јасних ставова, који се није либио да и даље свира сада неподобне "Бандјера роса" и "О бела ћао". Ту је и део о концерту који су у децембру 2000. одржали у новобеоградској Хали спортова, као први хрватски бенд који је наступио у Србији након распада СФРЈ.

Тусти, који је својим животом и ставовима утицао на људе и њихову друштвену свест, почетком 2011. дијагностикован је карцином грла и плућа, који се проширио и на мозак. Умро је 2012. а са његовом смрћу "КУД Идијоти" су престали да постоје.