ПОЧЕТАК децембра је време за ходочашће стазом од вароши Љиг до стеновитог Чардака, врха брда Грађеник, природне тврђаве - чувара пута из колубарске низије ка висовима Рајца и Сувобора. Нема тог споменика исклесаног људском руком који би био достојан проласка овим путем српских ратника, мученика и победника Сувоборско-колубарске битке.

Прва армија српске војске је у новембру и децембру 1915. на бреговима око Грађеника, највећег необележеног српског меморијалног центра, преокренула ток боја и наизглед неизбежни пораз претворили у тријумф. Цена победе је била страшна, свака од данашњих питомих коса Кадине Луке била је гробље српских ратника покошених челичном кишом аустроугарске артиљерије. Српски топови су крајем новембра заћутали без муниције, али аустроугарски план о муњевитом освајању стратешки важног Сувобора осујетили су војници Четвртог прекобројног пука Дунавске дивизије првог позива.

Налик Спартанцима у кланцу Термопила, они су дословно својим телима затворили уски планински пут изнад дубодолина којима теку Љиг и Славковачка река. У уским пролазима између вулканских стена Грађеника, они су одбијали напад за нападом елитних пукова аутроугарске брдске пешадије. Само у једном дану овде је погинуло више од 500 српских војника водећи жестоку борбу бомбама и бајонетима, забележио је чувени амерички репортер Џон Рид. Непријатељска артиљерија је, покушавајући да отера браниоце, дословно спалила врх Грађеника који је и данас го и црн. Упркос огњеној киши, четири дана заредом изгинуле српске јунаке непрестано су замењивали нови, свесни да иду у смрт. Аустроугарске трупе, иако свеже и добро опремљене, клонуле су духом. Тек кад су изгинули сви браниоци Грађеника војници црно-жуте монархије су га заузели, али нису били победници. Жртва војника Четвртог прекобројног пука омогућила је да се Прва армија српске војске реорганизује и 3. децембра 1915. крене у муњевити контранапад који је одлучио Сувоборско-колубарску битку. Дуго су жене из планинских засеока Кадине Луке садиле перунике на Грађенику, у спомен на јунаке којима ни кости нису пронађене. Један једини мали споменик под Чардаком су подигли 1985. мештани Кадине Луке, ово место страдања и славе је од заборава спасао планинар Младен Драшкић, који је обележио меморијалну стазу од Љига до Рајца и на њу довео хиљаде поклоника.

СТАЗА ЈУНАКА

Стаза од Љига до Грађеника почиње код моста, на месту где је војвода Мишић зауставио повлачење српске војске исцрпљене борбама у подринским планинама. Она је добро обележена планинарским црвено-белим круговима и наставља се кроз парк и даље по некадашњој траси “ћире” до Кадине Луке. Маркације ту воде до прелаза с мостићем преко реке где почиње успон пољским и сеоским путевима на Грађеник, до кога се може доћи и из села Славковица и Ба.