МАЈДАНПЕК, рударски градић ушушкан између висова Ђердапских планина, Кучаја и Хомоља, једно је од изузетних места на планети где су се одиграле промене судбоносне по људски род. Овдашње бујне шуме са много дивљачи и стене избушене мноштвом пећина допале су се људима каменог доба који су населили мајданпечки крај с изобиљем хране, воде и безбедних склоништа.

У петом миленијуму пре нове ере на локалитету Праурија, крај улаза у данашњи град они су постали први рудари и металурзи света кад су открили бакар и увели човечанство у метално доба које још траје. О томе сведочи модерни гигантски површински коп бакра и злата на чијем рубу стоји Мајданпек минијатуран као играчка. Путници кроз овај крај неизоставно макар на неколико минута застају крај овог кратера чијим литицама миле огромни дампери, који на серпентинама изгледају мали као мрави.

Прочитајте још - Мајданпек: Богатији за злато и искуство

Мајданпечки крај је делио судбину свих рударских области која опусте кад једна технологија исцрпи могућности добијања метала и поново живну кад се вештине трагања за рудама и њихове прераде усаврше. Данашњи град је почео да настаје у доба књаза Милоша који је почео да доводи рударе из Ердеља и Влашке, а сад је добио нове становнике, кинеске стручњаке чија компанија ископава бакар и злато.

На миленијумској клацкалици између области бујне природе и индустријског центра Мајданпек је успео да сачува оба богатства, а овдашњи планинари и туристички радници су омогућили посетиоцима да их обиђу за један дан.

Стаза почиње у центру града и води до два километра удаљеног вештачког језера Затон, где се одваја три километра дуг шумски пут до врха планине Старице на 796 метара надморске висине с које се пружа фантастичан поглед на оријашке копове, лилипутански град и модри венац планина око њих.

Прераст речице Рађене,фото Б.Субашић

Стаза се наставља кроз мирисне шуме и води до речице Рађене и мистичне прерасти над њом, а пратећи речни ток стиже се до уске Вучје долине стрмих страна с девичанском природом.

Рајкова пећина,фото Б.Субашић

На долину је наслоњена оријашка Раденкова бина, остатак дивовске пећинске дворане. Стаза се завршава крај Рајкове пећине, беле лепотице с најраскошнијим калцитним украсима на Балкану.

Рајкова пећина,фото Б.Субашић

Њу треба не само видети већ и чути управо сада кад набујала Рајкова река која протиче кроз њу пева безбројним гласовима.

На врху Старице,фото Б.Субашић