КОНГРЕСНИ гост у Србији троши 350 евра дневно, што је четири пута више од просечног туристе, а због лошег пословања Сава центра број великих скупова у престоници рапидно пада.

Удружење хотелијера и ресторатера недавно је упутило захтев да се реши ситуација са Сава центром, јер је број хотела у престоници дуплиран, а ова конгресна сала има изузетно ниску искоришћеност капацитета и бележи губитке.

- Ниска искоришћеност капацитета није резултат отварања нових хотела, већ је последица лошег стања конгресног центра и одустајање великих клијената - каже Георги Генов, директор ХОРЕС-а. - Лоше пословање Сава центра је и последица лошег и превазиђеног модела управљања и самог концепта пословања, што директно утиче на смањивање броја високо платежних гостију у Србији. Инвеститори су уложили у хотеле у Србији и те собе треба напунити. Конгреси су један од најбољих начина да се то уради. Дакле, решавање питања Сава центра је од највећег значаја не само за хотелску индустрију и туризам, већ и за остале привредне гране у читавој Србији. Сава центар треба реновирати и решити питање управљања конгресним центром.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕКОНОМИЧНО У "ВЕЛИКОЈ ЈАБУЦИ": Њујорк без пара

Истраживања су показала да од учесника конгреса српска привреда зарађује у низу (хотелски смештај, превоз, котизација, оброци, сувенири, куповина и остале активности), за разлику од "буџет туристе", који користи градски превоз, купује у супермаркетима и троши само у кафићима. То значи да се у Београд, када угости међународни конгрес са 1.000 делегата, у просечном трајању од три дана, у градску привреду директно слије око милион евра!

- Протекле деценије унапредили смо туристичку понуду која има светски квалитет - напомиње Генов. - Године 2007. у Србији је одржано шест међународних састанака и налазили смо се на 73. позицији у свету. У међувремену је национална авио-компанија учинила да смо лако доступни, аеродром је модернизован, изграђени су нови хотели и Влада је увела визну либерализацију. Сада имамо 70 међународних састанака (11 пута више) и у оштрој конкуренцији се налазимо у топ 50 конгресних дестинација у свету.

Међутим, анализа конгресних и пословних догађаја показује да просечан број делегата износи 233, што значи да се удео великих конгреса од 1.000 и више делегата смањује. То значи и да су и укупни ефекти за дестинацију мањи. Разлог томе је, пре свега, застарела инфраструктура и изузетно лоше стање Сава центра.

- Инострани клијенти отворено показују све мању спремност да своје догађаје организују у Сава центру, као једином конгресном центру у Београду, а самим тим и за Србију, јер имају реалан страх од успешности реализације посла - истиче Генов. - У последњих 10 година, Србију, а поготово Београд, карактерише потпуна трансформација хотелског производа. Повећали смо број међународних хотелских ланаца, квалитет услуге и укупни капацитет. Данас Београд располаже са око 7.400 хотелских соба у 110 хотела. До краја 2020. године Београд ће, према најављеним и започетим инвестиционим пројектима, имати 10.000 хотелских соба, чиме се апсолутно стичу сви предуслови за организацију највећих светских скупова и манифестација.

ВЛАСНИШТВО

БЕОГРАД мора да уђе у тржишну трку са конгресним центрима попут Беча, Варшаве, Берлина и Истанбула, како би се избегао конкурентски притисак дестинација попут Загреба, Братиславе, Букурешта, Будимпеште и других, који улажу значајна средства у унапређење конгресних капацитета.

- Хотелска индустрија Србије, пре свега Београда, окупљена у ХОРЕС-у, сматра да Сава центар треба да остане у јавном власништву и спремни смо да у сарадњи са јавним сектором дамо свој допринос у реновирању - наглашава Генов. - Управљање конгресним центром треба поверити међународној професионалној менаџмент компанији са доказаним искуством и резултатима.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТУРИСТИЧКА ПРОМОЦИЈА СРБИЈЕ: Одушевили Грке

СКОРО ДЕСЕТ МИЛИОНА НОЋЕЊА

ТУРИЗАМ се развио у глобални феномен, лане је забележен промет од 1,4 милијарди туриста, са 10 одсто учешћа у светском БДП, па је сваки десети запослени у свету ради у сектору туризма.

Србију је лане остварила 3,43 милиона долазака туриста, 9,34 милиона ноћења. У последњих пет година број туриста је порастао за 55 одсто, а број страних гостију за чак 65 одсто! У истом периоду је изграђен 131 нови хотел, а само лане 28! Београд је прошле године остварио 2,3 милиона ноћења, а 50 одсто свих страних гостију у Србији чине пословни и конгресни гости.