КОЛИКО год да сте пута чули реченицу "Монте Карло је главни град Монака", бесмисленост те тврдње схватићете чим ступите на тло ове микродржаве. Сулудо је очекивати икакав "додатни" град на два квадратна километра кнежевине, макар се њена територија непрестано проширивала планским отимањем од мора. Притом, у ту "престону" четврт Монте Карло "путује" се - лифтом! Јавни лифтови замена су за степеништа којима је прошпартана ова, најгушће на свету насељена земља са стотинама луксузних објеката.

Они који у Монаку заиста раде, бар два пута дневно прелазе (странцима невидљиву) границу са Француском, којом је ова државица опкољена са свих страна - било да станују у једној од три најближе општине, чији становници уживају право пречег запошљавања у Монаку, у оближњем Ментону или нешто удаљенијој Италији. Исто тако ће се и разумни туристи који пожеле да виде знаменитости кнежевине, овде запутити на дан, из Кана или Нице, одакле могу допутовати за евро и по.

Прочитајте још - Кадиз - лепота дуга три миленијума

Два евра кошта карта за вожњу једном од седам линија градског превоза, а за 23 евра можете се провозати туристичким аутобусом чија кружна тура обухвата разгледање 12 знаменитости.

Поред Казина, Опере и Балета Монте Карла у истом простору - или тек испијања кафе од пет евра испред самог здања (мада се можете одлучити и за најскупљу на свету на истом тргу), већина неће пропустити да посети раскошне егзотичне вртове, Грималди форум, стазу на којој се вози Гран-при Монака, Стари град и, архитектонски импозантан, а ексклузиван Океанографски музеј (улазница 14 евра), Кнежевску палату, те Катедралу Светог Николе, где су сахрањени многи владари међу којима и омиљена Грејс Кели, Наполеонов музеј...

Сваки "мање туристички настројени" посетилац ће, ипак, пожелети да тако мали простор истражи пешице, а током вожње поменутим лифтовима и шетњи наићи ће на безброј оаза истинске лепоте - дела природе, која је овај кутак земље нештедимице даровала, али и људског прегнућа. Паркови, препуни медитеранског растиња или они у источњачком стилу, улепшавају сваки расположиви кутак, у густом ткању старих палата прошараном мноштвом супермодерних здања - која су суптилно, "невидљиво" уклопљена у историјски контекст. Заиста, иако ће вам сваки поглед уз или низ литицу "препречити" кранови, јер овде се гради немилице, те ултралуксузне новоградње не нарушавају лепоту панораме. Подједнако су ненаметљиви и полицајци којих је овде више но игде, а овлашћења су им огромна (у њих спада и директан прогон из Монака без икаквог учешћа судске власти) - али изузетно су љубазни и на услузи сваком ко закон не крши.

Премда је име добила по Хераклесу Моноикосу, коме су грчки досељеници подигли храм, историју данашње кнежевине исписала је породица Грималди. Сваки милионер, а поготово милијардер који "држи до себе", тежи да за место пребивалишта упише управо ову минијатурну државу-град, а да сам постане један од тек тридесетак хиљада срећника који (уз мање од десет хиљада домородаца) свакодневно троше време и новац у том рају на земљи. Међу њима је све више Руса (који имају велики број локалних новина на свом језику), али и "наш" Новак Ђоковић и породица Цептер.