СВАКОГ викенда тражи се место више под спрудом праокеана Тетиса и у хладу пећина праљуди, који прија после шетње стазама рунастих мамута и носорога у клисури реке Јелашнице, надомак Ниша. Претходна реченица није последица сунчанице којој је подлегао репортер "Новости", већ низ чињеница о чудесној Јелашничкој клисури у северозападној подгорини Суве планине. На само 15 километара од центра Ниша налази се ово чудо природе које на први поглед очарава посматрача. Тешко је описати осећај када се хода или вози дном клисуре над којом се надносе и до 100 метара високе камене фигуре, вертикални кречњачки и доломитски бедеми и монолитни стубови с округлим "главама", шиљци, пећине и "прозорци" у стенама.

Ову фантастичну галерију створила је ерозија у порозној кречњачкој стени насталој таложењем на дну праокеана Тетиса, пре око 290 милиона година. Издизањем планина спруд је постао Сува планина која је раздвајала Заплањско и Нишко језеро, чији је залив био заметак данашње Јелашничке клисуре. У њеним пећинама су пре 125.000 година живели људи, а на околним висовима лутале су огромне праисторијске животиње. Ова чудесна прича постаје постаје разумљива када се од уређеног излетишта у клисури обележеном стазом попнете на литицу галерију, обраслу бокорима мирисног планинског биља.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кратка авантура у Вуковом завичају

Одавде фантастичне стене клисуре делују као рам за слику гребена Суве планине, са врховима међу облацима. Јелашничка клисура је сигурна кућа у којој су чак и ледено добе преживеле суптропске биљне врсте. Овдашњу флору чини чак 67 ендемских и субендемских биљака, међу којима је најпознатија "васкрсавајућа" Наталијина рамонда. Ову "биљку феникс" је 1884. управо у Јелашничкој клисури открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, и описао ју је са Јосифом Панчићем, који је у кањону открио још један реликт - српску рамонду. У Јелашничкој клисури живи чак 112 врста дневних лептира, по чему је јединствена.

Јелашничка клисура је, због изузетног значаја за проучавање историје живог света Балканског полуострва, стављена је под заштиту као специјални резерват природе.