КАДА сте у Словенији, понашајте се као Словенaц. А то онда значи - мислите зелено, чувајте зелено. Славите лепоту природе поштујући је. Док гужвате папирић у џепу све до прве канте, постидите се и на помисао да га ноншалантно баците на улицу. Навикните се на ред. Одвикните од нехаја и немара према рекама, зградама и клупама. Не трубите на путу само зато што онај испред вас вози дозвољеном брзином.

Мали приручник за културно понашање важи на свакој коти Дежеле, па тако и у Рогашкој Слатини у чије ходочашће вас позивамо. Припремите осмех, удобне патике, купаћи костим, добар апетит. Одморићете се, јер вас водимо у једну од најстаријих бања у Словенији. И слатко ћете се уморити, зато што ово није само бег у термалну оазу, већ и у чаробна сеоска имања, зелена планинска брда, еколошки и економски освешћену заједницу, необичне музеје и пријатне разговоре са Словенцима који нам се некако увек обрадују.

Путовање из Београда на исток земље са којом смо живели у истој краљевини, а онда у братству и јединству, траје око пет сати. Толико је потребно да се уз паузу за кафу и два гранична прелаза, штиклира 480 пређених километара. После монотоног крстарења ауто-путем, и периферни вид се задовољно буди на блесак зеленог пространства. Брдовит је хоризонт, а "декорација" типична - четинари, умивене фасаде породичних кућа, краве које спокојно пасу. Тако изгледа прва слика Савињске регије. Другу ћете креирати када пребаците из пете у прописну другу брзину мисли и дозволите организму да "заплеше" у ритму Рогашке Слатине.


БРИГА О ПРИРОДИ И ЧОВЕКУ


Данас када се многа подручја преко ноћи проглашавају лековитим, ово може да се похвали првим писаним трагом о "титули" термалног чак из 12. века. А легенде су, наравно, још старије. По једној од њих, бог Аполон је над Рогашку Слатину послао свог изасланика, крилатог коња Пегаза, да удари копитом у тло и тако отвори пролаз извору минералних вода. Највише се прославила "донат", пронађена почетком 20. века у централном парку, чија чаша у лечилишту данас кошта (луксузних) три евра. Али како по њу хрле људи из свих крајева света, са сваког континента, на бањском корзоу можете видети најразличитије нације и расе. И то у баде мантилима! Да, овде је сасвим нормално да се боравак у бањи проведе максимално опуштено, без погледа који би се подсмевали шетњи у овом одевном предмету. Само замислите да је туда и тако можда шетао и кнез Михаило Обреновић, Карађорђевићи или, рецимо, Иво Андрић - чести гости Рогашке. Била је то једна од примамљивих дестинација и у време СФРЈ, па је тако 1985. добила титулу "Шампион туризма" за подручје целе Југе. Осећало се то нешто посебно и век и по раније, када је Франц Лист овде имао незапамћени концерт.



Али овде се не живи од старе славе. Та девиза никада није била на снази. Мештани се труде да из године у годину оправдају небројено пута додељену награду за најлепше уређену туристичку дестинацију у Словенији. И добро им иде. Видећете то чак иако у обилазак кренете са жељом да пронађете длаку у јајету, па да им, на пример, замерите да даље од центра није све тако цакум-пакум. Одустаните, јер јесте. У Рогашкој се пажљиво брине о сваком цвету, камену, балкону и фасади. И о човеку. Ово је, не треба заборавити, и званично проглашен град по мери инвалида. Има и оних који га сматрају стерилним и досадним, али ако умете да уживате у хармоничним пејзажима, минералној базенској води и чистом ваздуху, онда вам тишина места неће сметати. А ту је и биоскоп који поново ради! И воли наше филмове.



ДУХ ЈУГОСЛАВИЈЕ


Посебну страницу можда, ипак, заслужује прича о гостопримству у месту од 12.000 становника. Словенцима је важно да из њихове земље одемо задовољни, а уз гласан призвук југоносталгије труде се да нас учине важнијим гостом од западњака. Иако им се неретко приписује да су хладни, ако и јесу, то се у односу према нама не осети. Штавише, боравак у Рогашкој врло прија управо због пријатности коју емитују мештани, а међу њима пре свега Нани Пољанец, врсни познавалац прошлости и садашњости овог места и Југославије. Све што пожелите да сазнате о Рогашкој, сазнаћете од човека у чијој кући и Људском музеју се налази читав један живот бивше земље, предмети који су припадали династији Карађорђевић, Титове фотографије, колекција потписа и успомена знаменитих личности. Рогашка и Београд су данас ближи него икад, јер Нани Пољанец и Уметнички прес караван Славице Хинић раде на јачању веза између два града некада једне земље.

Ни на сеоским домаћинствима ништа мање нећете бити ускраћени за љубазност Словенаца који ће вас, као на пример породица Јанка Зупанеца, дочекати са широким осмехом. И традиционалном закуском "напарфемисаном" неизбежним бундевиним уљем, од којег лако крене вода на уста. Ерпица углавном покупи највише симпатија, јер је тешко одолети топлом хлебу са чварцима, који се одлично слаже са вином. А по њима је Рогашка такође препознатљива, у шта ће вас лако уверити познати виноградари Иван Мијошек и Драго Крегар. Или сте радије за добру медовачу породице Тербовц?



Али пре тога искористите прилику да посетите највећу радионицу оргуља Шкрабл и једну од највећих збирки кактуса у Европи. Међу 7.000 бодљикавих биљки и 1.700 различитих врста сазнаћете да су многе од њих изузетно јестиве и лековите, које су главни састојак текиле и зашто им зими не треба ни кап воде нити зрачак светлости да би преживеле.

Како је у Рогашкој Слатини све на пет минута пешке, предлажемо вам да посету граду заштитнице Свете Ане подигнете на виши ниво. Али буквално. Попните се на скоро 1.000 метара надморске висине планине Боч. Зелена лепотица дом је ретке руже Великоноћнице и "распршивач" кисеоника који ће вам сигурно пријати за срећан пут назад.



ГРАД СТАКЛА

ОНИ који долазе у Рогашку да би се лечили, организам пре свега "почасте" значајном дозом магнезијума. Вода из лечилишта помаже особама са гастро, срчаним, васкуларним, нервним обољењима... Иако је прва асоцијација на ово место још од СФРЈ била "Афродита", данас овде успешно послује 220 приватних фирми. Захваљујући пословном инкубатору "Врелец" млади далеко лакше покрећу сопствени бизнис. А Рогашка Слатина уз модерне трендове не престаје да бива и град стакла, па тако њени производи од кристала и даље путују чак до Њујорка и домова престижних личности.