Серенада под прозором. Дуга писма саткана од чежње. Цвет за добро јутро. Песма за лаку ноћ. Плес на киши. Прошлост, давна. Где су нестале све оне гитаре? Постоји ли још шарени папир на који могу да се спусте емоције? Зашто више нико не бере пољско цвеће да би измамио нечији осмех? Зар се љубав више не исказује рецитовањем Јесењинових или Шантићевих стихова? И киша је изгубила оно мало од своје дражи, када је нестао плес под кишобраном. Јесмо ли једном заувек отерали романтику?

Ако смо желели да јој се наругамо, јер више нисмо знали шта бисмо са њом, успели смо. Оптужили смо је да је патетична, неупотребљива, деструктивна. Затворили смо је у прашњаве кутије прошлости и прогласили неважећом. Обрадовали смо се порукама искуцаним типкама телефона, тастатуром компјутера, линковима песама. Све без рукописа и обриса душе. Време је прегазило сан о принцу на белом коњу. Остале су само принцезе на зрну грашка.

Да ли је то коначно? Стварно заувек? Или романтика, ипак, може да постане онај незамењиви зачин живота, са којим ћемо лакше дисати и лепше трајати? Да ли последњи романтици на овом свету могу да сачувају своју душу нетакнутом, тако да јој се нико не подсмева јер је ретка? И да и не - теши нас и разочарава психотерапеут Снежана Петровић.

- Тешко је замислити савремену девојку како уздише на звуке мандолине "капетана" који жели да буде само њен - каже психотерапеут. - Свако време носи свој печат, а у овом дефинитивно нема места за удварање по кључу наших бака и дека. Али то не значи да романтика не може да се прилагоди новонасталим околностима у којима су модерне технологије све и свја. Људи се и даље заљубљују, зар не?

Писма нема ко да пише

Онда када се љубав рађала на темељу платонске, њени изрази су били маштовитији, нежнији, топлији. Требало је сакрити осећања од знатижељних погледа, а послати их на само једну адресу. Живело се за писма. Слова на ружичастом папиру спакованом у намирисану коверту будила су лептириће у стомаку. Данас изгледа као да су људи заборавили да пишу. Питајте неког да вам позајми хемијску, па да видите колико њих ће вас "почастити" одговором да немају. Разгледнице и честитке су изашле из моде, јер свака импресија може да се пошаље једним кликом на паметном телефону. Нико више не губи време на дуге, пажљиво скоцкане реченице, а онима који још воде рачуна о правопису смеје се већина оних који поруке не завршавају тачком.

- Истина је да се данас мање трудимо у љубави и око ње. Ривалитет између дописивања на папиру и савременог "порукања" је завршен у корист овог другог. Све је мање људи који још имају потребу да купе неку лепу честитку и особи до које им је стало напишу две-три нежне речи. Упали смо у клише, па и када пожелимо неког да изненадимо топлом реченицом, и не покушавамо да осмислимо неку своју, оригиналну. Одмах "гугламо" на интернету цитате познатих књижевника и крадемо их - каже Петровићева.

У таквој крађи, чак и са најчистијим намерама, углавном нема романтике. Лако је плагирати, тешко је бити иновативан. А некада је љубав баш то тражила - да се буде другачији. Или, како то често бива, само идеализујемо прохујало време, а оно које нам је дато за нас, гледамо са ниподаштавањем?

- У људској природи је да са носталгијом гледа на прошлост и да јој опрашта све оно што садашњост не уме. Због тога је и осврт на давну романтику често само романсирана епопеја са којом, када би нам се вратила, вероватно не бисмо знали шта да радимо - објашњава психотерапеут.

Тамо где је љубав, не станује патетика

Ако се сложимо да је илузорно да се она врати у истом облику, можемо ли да је осавременимо? Или смо превише огрубели. Саговорница "Живота плус" каже да можемо.

- Прилично сам сигурна да ће у скорије време она опет бити на цени. Неће бити иста, али ће сигурно поново постати идеал којем ће већина да тежи. Јер са романтиком је лакше. Треба се ослонити на оно изворно у нашој души, а то је потреба да волимо и будемо вољени. Свако од нас се сигурно осећа боље када га љубав покрене да чини лепе ствари, боји нечији дан, улепшава му снове. Можда не морамо више да трчимо зеленим пољима са вољеном особом, миришемо пољско цвеће и чекамо да нам он свира гитару под звездама, али можемо да се чувамо на други начин. Свако треба да пронађе свој рецепт, а када постоје романтични осећаји, ту су и романтичне мисли и дела - поручује Петровићева.

Међутим, доминантно размишљање често спречава пловидбу барке у којој је романтика. И најтврђи романтици понекад подлегну утицају околине која се подсмева мушкарцу са цвећем, вечеру уз свеће назива клишеом, а шетње поред реке папучарским губљењем времена. Витезови који штите своју другу половину су етикетирани као особе "за избегавање", а жене које маштају о чекању зоре под звездама као старомодне "смарачице". Због тога многи унапред одустају и да предложе излазак који искључује ауто, сплав и шампањац који сви пију.

- За то најчешће кривимо мушкарце, али грешимо. Јер и жене су се превише "бусале" да су јаке и важне, да могу све саме, исмевале се када им партнер отвори врата или придржи капут. То је означено као затуцано, па је било логично да се каваљери повуку и престану да се труде око девојака. Е, онда су оне скочиле да нису довољно поштоване... Никада им удовољити. Међутим, ни мушкарци нису бубице, јер када сретну девојку која жели да се руку под руку дуго шета поред реке или припрема вечеру на којој ће упалити миришљаве свеће, помисле да је "заостала" - наводи психотерапеут.

Али, додаје саговорница, то не сме да нас обесхрабри, јер лепота увек пронађе свој пут. А романтика, у старом или новом руху, свакако то јесте. И не треба да је називамо сладуњавом и китњастом, колико год то "популарно" звучало. Тамо где је љубав, не станује патетика.

ЖЕНЕ ЗАТВОРИЛЕ СРЦЕ

Када су француски научници спровели анкету са једноставним питањем - да ли сте романтични, 57 одсто њих је изјавило да није, 14 да зна да буде понекад, а само мали проценат да јесте. Стручњаци су се изненадили одговорима, поготово што су углавном жене порицале своја романтична осећања. Додатна истраживања су открила да је то зато што се припаднице нежнијег пола плаше да ће бити повређене, јер су тај осећај већ искусиле. Због тога су затвориле срце, иако заправо и даље маштају о бајковитој љубави до краја живота у којој ће им партнер скидати звезде са неба.

ВРАЋА СЕ ВРЕМЕ ВИТЕЗОВА

Добра вест за романтичне душе стиже од америчког психолога Меги Симонс, која најављује нову љубавну револуцију.

- Она ће наступити као реакција на хладно модерно доба. Док су некада носиоци романтике биле жене, сада ће мушкарци бити на потезу. Они ће једва дочакати да даме иживе своје хирове деценијског витештва и схвате значај мушког херојства. Видећете, време принчева и витезова се полако враћа - тврди Симонсова.