ТУРИСТА не зна где је био, путник не зна где иде - записао је Пол Теру, амерички путописац који је, не знајући где иде, опловио свет. Неки други направе круг око планете, не скренувши никада са утабаних стаза, крећући се у групи, пажљиво слушајући водича са кишобраном, сликајући детаље које у истом моменту бележи сваки члан његове туристичке "посаде". Када то кажемо, обично се нашалимо на рачун Азијата које срећемо широм света, а који су нам прва асоцијација на класичног туристу. Униформисаног "војника" туризма. Визуелно и суштински другачијег од путника.

Шта је то што заправо одваја првог и другог док пакују кофере да би (про)путовали истим рутама? Право питање за Момчила Антонијевића, новинара и аутора књиге "Како сам постао путник и престао да будем туриста", који каже:

- Путник је опуштенији. Нема притисак да ће пропустити да види "оно што мора видети". Гледа око себе, не пиљи само у телефон који му показује локацију. Не трчи да би стигао што више, а често се и смешка, јер ужива у тренутку. Прави путник не прави 3.224 селфија која неће ни он сам никада прегледати.

И додаје аутор путописа:

- Путник види оно што види. Туриста види оно што је дошао да види. Путовање није награда за напоран рад, оно је школа живота.

Оног тренутка када је изашао из личне зоне комфора, саговорник "Живота плус" је схватио да је престао да буде туриста и постао путник. Кренуо је на непознато место са људима које не познаје, спаковао ствари у невероватно малу торбу, са великом бојазни да ће бити преварен.

- Међутим, путовање у Израел је било феноменално искуство.

На питање шта се од тада променило у његовом односу према путовањима, кратко и јасно одговара:

- Брже се пакујем.


НЕКО ИМА ГЕН ЛУТАЛИЦЕ


Прво правило путовања у својству путника гласи - опустите се. Изненадите себе. И будите спремни на немогуће. Осетите како дише, мисли, радује се и тугује народ који не познајете. Инфилтрирајте се међу њих. Спознајте једну другачију културу, менталитет, навике. Претпоставка је да нам је за такво путештествије неопходан "реквизит" развијена социјална интелигенција, док Момчило каже како нам је потребно да, пре свега, умемо и желимо да поштујемо различитост.

- То што ми западњаци волимо да се попнемо на врх Хималаја, само да бисмо рекли да смо се попели на врх Хималаја (још ако смо први, то боље), Шерпасима је дуго било потпуно неразумљиво. Просто немају тај компетитивни дух, који, да се не лажемо, може да буде добар и лош. Индија је права учитељица стрпљења за западњаке. Морате да научите да хистерисањем и нервирањем нећете ништа постићи. Можете да се: а) нервирате или б) да се не нервирате. То никако неће утицати на брзину којом ћете бити послужени у ресторану. Сваки прави путник зна да је осмех универзални "реквизит" и "језик" који сви разумеју - прича новинар.


Момчилo Антонијевић,приватна архива

Истраживање које је покренула Национална географија је показало да постоји тзв. "ген луталице", па су људи који га имају "гладни" путовања, склонији истраживању нових места и идеја, радо пробају необична јела и упуштају се у ризичне ситуације. Ако кренемо од тога, и упоредимо путника и туристу, закључујемо да други није "власник" овог гена. Оно што неретко може да прави разлику у њиховом путовању је степен ризика који је већи у првом случају, када се креће у сопственој режији, по осећају, насумице. Иако многи баш то називају немерљивим искуством, не значи да путник не може да путује и преко туристичке агенције, у групи.

- Врло често, то је лакше, некад чак и боље. Када сте на Исланду, рецимо, било би штета да пропустите невероватне приче њихових локалних водича који су права ризница знања. Важно је опустити се, не правити себи притисак, а дати слободу да промените план и радите нешто што вам се на лицу места учини занимљивим - саветује саговорник.


ЗАНАТ КОЈИ СЕ УЧИ


Чаролија путовања је разнобојна, а кроз сваки калеиодоскоп се види оно по чему се културе разликују и препознају. Узмимо тако пример - кухиње. Не каже се без разлога да ако желите да упознате један народ, завирите му у тањир. То раде и путник и туриста. Али други углавном једе оно што му водич препоручи. Ако је нешто у том случају и егзотично, безбедно је. А шта ради путник? Један од њих, саговорник "Живота плус" је управо "ловац" на нове кулинарске укусе.

Depositphotos

- Моја књига је и настала као плод моје три љубави према путовању, писању и кувању. У Грузији ми се јако допало како користе орахе у сланим оброцима. На Светој гори пробао сам врло укусна јела од поврћа, спремљена на води, без уља. Индуси имају невероватан таленат да "слажу" нивое љутине из различитих извора: од белог лука, ђумбира и чилија, наравно. Зачини су ми омиљени сувенир са путовања, поред ситница које купујем на бувљацима широм света - открива аутор путописа.

А, ако смо једном престали да будемо туриста, како ипак да одолимо да у Паризу не направимо селфи испред Ајфела, у Њујорку се не сликамо са Кипом слободе "у руци", у Риму не бацимо новчић у Фонтану де Треви и све то не забележимо камером? На срећу, није све тако црно-бело.

- Треба да радите оно што вас чини срећним. Ако је то селфи испред Ајфела, онда - селфи испред Ајфела. Прави путник нема увек у глави "шта ће други да кажу" или "како ће то изгледати на инстаграму". Сликајте очима - саветује новинар.

Мали приручник о путовању завршава одговором на питање, можемо ли бити туриста у нетуристичком месту и путник у туристичком:

- Наравно. Иако постоје природни таленти, путовање је занат који се учи. Путовањем.


Фото приватна архива

ПОНОВИТИ НЕКА МЕСТА

НА неке дестинације се враћамо да бисмо их поново удахнули. Из новог угла. Да исправимо ствари, појачамо доживљаје. Саговорник "Живота плус" би тако нову шансу дао Лисабону.

- Овај град је имао ту несрећу да га видим непосредно после Мадрида, тако да је изгледао као ружнија, незанимљивија сестра шпанске престонице, која спада у ретке градове у којима сам имао утисак да бих могао да живим. У Бечу ми је увек било веома досадно, али верујем да је то било тако јер нисам имао право друштво, односно водича који би ме упознао са лепотама овог града. У Берлину сам се разболео (што се дешава, изузетно, изузетно ретко) па је могуће да би ми утисак о овом граду био другачији када бих га видео здрав - открива аутор путописа.

Depositphotos


ОДМОР УСРЕЋУЈЕ ВИШЕ ОД ВЕНЧАЊА

ИЗМЕЂУ одласка на љубавни састанак и путовања - многи ће, без размишљања, изабрати ово друго. Тако је показало истраживање сајта booking.com, спроведено на 17.000 испитаника у 17 земаља. Чак половина је изјавила да их је путовање више усрећило од сопственог венчања, док се 50 одсто анкетираних одмору радује више него новом послу, а 45 одсто више него веридби. Анкета је показала да је 30 одсто било срећније на неком пропутовању него када им се родило дете, док 50 одсто испитаника "чергарење" увек ставља испред реновирања дома.